Усред бетонске џунгле главног града Србије, наслањајући се на вјечно зелене пејзаже Кошутњака, налази се Топчидерски парк, у чијем средишту крије највеће благо, масивни двор, сњежно бијеле фасаде који је на том месту, давне 1831. године, саградио оснивач династије Обреновић и један од утемељивача модерне српске државе, кнез Милош.

Масивни двор којег је саградио кнез Милош

Након што је Србији 1830. године донио аутономни положај у оквиру Османског Царства, Милош је одлучио да један од својих најважњих дворова смести управо у Топчидер, надомак тадашњег Београда у коме се и даље налазио турски паша са својим гарнизоном. Може се рећи да му је Топчидерски конак касније постао најдражи од свих београдских дворова. Одатле се спремао на путовања, ту је обављао своје свакодневне обавезе, примао дипломате, старешине и друге угледне госте, међу којима је био и први енглески конзул у Кнежевини Србији, пуковник Џорџ Хоџес.

„Кнез Милош био је очаран британским пуковником, с којим је врло брзо успоставио неуобичајено пријатељске односе. Ово пријатељство било је од посебне користи британској влади која је и на овај начин могла да прати промјене кнежевог расположења према осталим великим силама, а прије свега према Русији“, испричао је за Националну географију Србије Борислав Корица, кустос и домаћин Конака кнеза Милоша који од 1966. године дјелује као депаданс Историјског музеја Србије.

Ипак, осим класичне резиденцијалне, двор је, са својим парковским комплексом, задовољавао и бројне друге намјене у 19. вијеку. „Испред двора, организоване су свечаности, скупштинска засједања, а за вријеме прве Милошеве владе и венчање једне од његових кћери. Кнез Михајло, на овом је мјесту, 1865. године приредио велелепну прославу педесетогодишњице Другог српског устанка“, објашњава Корица.

Обилазак Топчидерског двора неизоставно нас је довео и до питања кнежевог односа са супругом Љубицом. „Кнегиња није често боравила овдје. За разлику од Милоша, она није била претерано одушевљена овим мјестом и није му се са радошћу враћала. Можда су за то биле заслужне и бројне Милошеве авантуре, које су могле имати везе са конаком“, каже Корица. О Милошевом животу у топчидерском двору, али и о његовој дугој и динамичној владавини најбоље нам говори стална музејска поставка коју баштини конак.

Поред бројних портрета и Милошевих личних предмета, горњи спрат двора-музеја красе и три аутентично сачуване просторије, прелијепо декорисане још у вријеме изградње. „Посјетиоци су задивљени шаренилом и украсима Милошеве Парадне собе, Богомоље и Диванхане“, тврди Борислав Корица.

Ипак, музејска поставка овдје се не завршава. Бројни експонати, од застава и наоружања до одјеће и кућног посуђа причају нам надаље причу о томе како је Србија постепено стицала своју независност у 19. вијеку, захваљујући династији Обреновић, али и до каквих је то промјена и процеса довело на плану културе и свакодневног живота. „Једна од поставки управо настоји да прикаже како се српски народ, у јеку политичких прегнућа, постепено удаљавао од османских културних тековина и приближавао европском животном стилу и култури“, наставља наш саговорник.

Спајањем величанственог природног окружења, историје и савремене умјетности, Милошев конак ствара посебан угођај и омогућава Београђанима, али и бројним туристима да се опусте, уживају, а успут и упознају са прошлошћу српске државе и друштва!