Прије Другог свјетског рата Срби нису много марили за Нову годину. Истина, она је била позната, понегдје се и обиљежавала, али је била у сјенци много важнијег, централног догађаја сезоне – Божића.

Илустрација

О овоме најбоље свједоче новине од прије једног вијека, које 1. јануара, чињеницу да је управо наступила „нова година“ помињу стидљиво, никада на насловној већ тек на 4-5 страни. О „дочеку Нове године“ без каквог се овај празник данас не може замислити, нема ни говора.

Постојала је још једна разлика у односу на данашње вријеме – прије Првог свјетског рата, држава и црква су вријеме рачунале по истом, јулијанском календару, па је Божић прослављан искључиво 25. децембра!

За овај празник штампани су специјални бројеви новина за наредна 2-3 дана, препуни честитки, празничних огласа и реклама за могуће поклоне, а штампа обично није излазила 25. и 26. децембра.

У овим празничним бројевима, Божић су народу честитали краљ и патријарх, а било је и огласа виђенијих грађана којима су они упућивали најљепше жеље својим колегама и пријатељима.

Увођење новог, грегоријанског календара догодило се одмах послије Првог свјетског рата, 1919. године.

Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обиљежава празнике на дотадашњи начин, па је ова година постала прва када се догодило да се Нова година у Србији славила прије Божића. Ово се задржало све до данашњих дана.

Да разјаснимо, Божић прије 1919. јесте био 13 дана послије грегоријанске прославе (као и данас), али је „црквени“ и „државни“ календар Србије био јединствен, па је датум била искључиво 25. децембра (данас га прослављамо 25. децембра по јулијанском календару који користи СПЦ и 7. јануара по грегоријанском календару који користи држава Србија), наводи Историјски забавник.

Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негдје у то доба и прославе Нових година постају све чешће, док се Божић и даље помиње, али стидљивије. Међутим, 13 дана разлике настале замјеном календара остале су „проблем“ све до данашњих дана.

Иако су од тада празнична издања штампана искључиво за 6. 7. и 8. јануар, међу огласима је могуће пронаћи рекламе за дочек „нове“ нове године, „српске“ нове године, као и за оба Божића.

Временом се прослава Божића потпуно помјерила на 7. јануар док је дочек Нове године до данашњих дана остао „дупли“.