У Прњавору је данас обиљежено 79 година од ослобођења ове општине у Другом свјетском рату.

ПРЊАВОР

Тим поводом положени су вијенци код спомен-биста народним херојима – јунацима града и код спомен-обиљежја погинулим борцима Народно-ослободичкограта (НОР) и жртвама фашистичког терора.

Предсједник СУБНОР-а Прњавор Раде Радоњић подсјетио је да је Прњавор у НОР-у дао око 4.500 бораца од којих је више од 700 погинуло, а рањено око 1.200.

„Млади би требало да више присуствују оваквим догађајима и да наставе нашим стопама, да се сјећају људи који су дали свој живот за слободу, јер не смијемо заборавити нашу историју“, поручио је Радоњић.

Начелник општине Дарко Томаш истакао је да је Прњавор, као ријетко који град у тадашњој Југославији, био слободан 626 дана, а дао је четири народна хероја и 22 носиоца споменице, што уз број учесника у рату, погинулих и рањених указује на огромну жртву.

„На оваквим мјестима увијек истичем да се сви проблеми могу рјешавати дијалогом, а не ратом, и да сви морамо радити на томе да се овакви догађаји из прошлости никада више не понове“, рекао је Томаш.

Професор историје Дарио Топић из Завичајног музеја у Прњавору рекао је Срни да је партизанска војска ушла у Прњавор 10. јула 1943. године акцијом Прњаворског партизанског одреда и Пете козарске ударне бригаде.

„Одмах по уласку у Прњавор приступило се формирању и такозване народне власти, односно Народноослободилачких одбора, а 1. августа 1943. године формирана је Команда мјеста Прњавор“, појаснио је Топић.

Према историјским подацима, Прњавор је након 10. јула 1943. године углавном био под контролом партизанских снага.

Непријатељске снаге краткотрајно су заузеле Прњавор у јануару и августу 1944. године.

На основу података којима располаже ОО СУБНОР-а спомен обиљежја која указују на велика страдања у НОР-у налазе се у Доњим Вијачанима, Поточанима и Прњавору, а осим њих има још петнаестак мањих споменика на подручју цијеле општине.