Посвећена је празнику Рођења Пресвете Богородице.

На падинама Златибора, у засеоку Пета, угнездила се ова необична црквица, за коју се вјерује да је била једна од ријетких која није уништена током турске владавине.

Са укупном површином од свега 12 квадратних метара, црква брвнара у засеоку Пета, које припада златиборском селу Кућани, сматра се једном од најмањих у нашој земљи. Иако није прецизно утврђено када је изграђена, претпоставља се да је то било крајем 18. вијека. Тачније, на царским двјерима, аутор Симеон Лазовић је забиљежио 20. март 1780. године. Њих је приложио цркви за спомен себи, супрузи Ангели и синовима, Алексију и Максиму, како и данас стоји забиљежено на царским двјерима, које су израђене у дуборезу са позлатом.

Народне легенде о настанку кућанске цркве

Некако је очекивано да уз једну од најмањих брвнара у Србији, која се налази на чистини, ушушкана међу боровима, буду везане и народне легенде.

Једна од њих вели да је брвнара настала након договора кућанских домаћина, који су жељели да на једном мјесту сачувају све реликвије које су имали. Избор паде на једну чистину, гдје су изградили омању дрвену цркву без темеља.

Интересантно је још једно народно предање, које се везује уз ову необичну цркву. Према њему, виле и неке натприродне силе су за ноћ пренијеле брвнару са непознатог мјеста на оно, на коме се налази данас. А како је то било имање неког турског аге, зачуђен цјелокупном ситуацијом, није дозволио да ова црквица буде спаљена. Што није био случај са осталим богомаљама током турске владавине.

Занимљивости о једној од најмањих цркви-брвнара у Србији

С обзиром на то да је црква изграђена без постављања темеља, можда и треба прихватити поменуте народне легенде.

Да би се постигло да олтарска апсида има полукружни облик, довитљиви градитељи су на источној страни брвна склопили на „ластин реп“, а на западној су користили стил уклапања познат као „ћерт“, наводи портал Лепоте Србије.

На овој црквици постоји и један елемент, који се сматра исламским. Наиме, облик арапског изломљеног лука је уочљив на отворима изнад царских двери.

Црква брвнара у Пети је посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице. О њој се тренутно стара Милан Грбић.

У селу Кућани је чак деветоро чланова породице Поповић обављало свештенички позив. Захваљујући многима од њих, али и локалном становништву, једна од најмањих брвнара у Србији се може похвалити и сачуваном даровницом или хрисовуљом митрополита рашког, али и документима из периода турске владавине и другим записима.

Иако ће црква бити отворена и за све путнике-намернике, најсигурније ју је посјетити за празник познат у народу као Мала Госпојина, јер су тада врата ове цркве широм отворена, као и на празник Лазарева субота.