Даринка је била добротворка и хуманитарка која је имала мисију да помагне српској ратној сирочади током Првог свјетског рата међу којима је остала позната и као Мама Грујић.

Даринка Грујић Радовић, жена која је од 1915. спасила и удомила на хиљаде ратне сирочади.

Рођена је 1878. године у Крагујевцу у угледној породици Радовић. У Београду је завршила Вишу дјевојачку школу и затим постала дворска дама краљице Наталије (Обреновић).

Прије почетка Великог рата емигрирала је у САД. Њен хуманитарни рад почиње у организацији Српска жена која је сарађивала са америчким Црвеним крстом. На њеном челу упознаје Џона Фротингама који тада даје своју прву донацију за Србију. Даринка ће се наћи на челу експедиције Џона Фротингама у пратњи медицинског материјала и опреме који је неколико пута слат за Београд, у организацији овог добротвора.

По завршетку рата Даринка Грујић долази са домом у Врање, а потом у Београд. Она је у договору са Џоном Фротингамом одредила да ће дом радити све док и посљедње дијете из њега не изађе збринуто. Он је привремено смјештен у Кошутњаку, а касније у дворцу Марцибањи-Карачоњи у Сремској Каменици.

У Сремској Каменици оснива „Дом за ратну сирочад“ ту је склониште одмах пронашло 2. 200 малишана.

Даринка започиње турнеју по Србији, малишане је проналазила на сваком кораку, по градовима, варошима, спаљеним и уништеним селима, крај путева гдје су завршавала након погибије родитеља.

Колико год је то било могуће, склањала је дјецу на сигурно. Даринка је децу удомљавала најприје у београдској општини Младеновац, након тога се упућује у Ниш, подсјећа портал Лепоте Србије.

Крајем 1915. године, Даринка креће пут Скопља, гдје успијева дјецу смјестити у просторије једне школе. Потом наставља ка Битољу и Ђевђелији.

Ово је само мали дио приче о Даринки, која се упокојила 1958. године, сахрањена на београдском Новом Гробљу. Ипак, локација њеног гроба још увијек се не зна.