Министар пољопривреде, шумарства и пољопривреде Републике Српске Борис Пашалић изјавио је да је у Српској повећана пољопривредна производња јер је Влада Српске мотивисала пољопривреднике укупним издвајањима у овој години од 105 милиона КМ.

Борис Пашалић

– Ове године аграрни буџет износи 75 милиона КМ, али смо из Компензационог фонда издвојили додатних 30 милиона КМ, што је изузетно значајно – рекао је Пашалић у интервјуу Срни.

Нагласио је да су од поменутих 75 милиона КМ до сада исплаћена око 24 милиона, а из Компензационог фонда око 20 милиона КМ.

– Исплате иду редовно. Нема кашњења и можемо бити задовољни – нагласио је Пашалић.

Пашалић је рекао да је због сукоба у Украјини у марту потпуно обрнут приступ, па је, као и у вријеме пандемије вируса корона, било важно да што више људи посије своје површине.

– И сада смо слично реаговали и обезбиједили произвођачима повољније услове да бисмо их мотивисали на повећање производње и у томе смо успјели – навео је Пашалић.

Он је истакао да је само пшенице произведено на четири до пет хиљада хектара више.

– Приноси су нешто мањи, али су сасвим добри у односу на вишегодишњи просјек, а слично је и са осталим културама – рекао је Пашалић.

СИСТЕМ НАВОДЊАВАЊА У КОЈЧИНОВЦУ КОД БИЈЕЉИНЕ БИЋЕ ПУШТЕН У РАД ИДУЋЕ СЕДМИЦЕ

Он је истакао да у наредним годинама пољопривредна производња неће бити могућа без наводњавања, у које Влада Српске и ресорно министарство много улажу, те додао да поред редовних средстава постоје и додатна.

– Из буџета Српске ће у овој и наредној години бити издвојено око 15 милиона КМ. Већ завршавамо систем у Којчиновцу код Бијељине и Батковићу и биће пуштен у рад идуће седмице – рекао је Пашалић.

Он је навео да се много ради на чишћењу каналске мреже, те додао да је у посљедње три године у ове пројекте уложено око осам милиона КМ, а ове године је предвиђено око 6,5 милиона КМ и биће очишћено око 1.000 километара каналске мреже.

– Неки канали нису чишћени још од половине осамдесетих година што довољно говори колико је та мрежа била запуштена и представљала проблем и локалним заједницама и пољопривредницима, посебно усљед великих падавина – истакао је Пашалић.

ПОДСТИЦАЈИ ИЗБАЛАНСИРАНИ

Говорећи о подстицајума, Пашалић је рекао да они морају да буду добро избалансирани и тако креирани да помогну угроженим секторима.

– Са њима не треба претјеривати јер они знају да улијене пољопривреднике и начини од њих зависнике – рекао је Пашалић.

Неки сектори, навео је он, као што је производња млијека, не могу без подстицаја док у другим, попут производња малина, то и није потребно.

– Ако је цијена килограма малине ове године 10 КМ, а прије три године је било 1,60 КМ, онда овом сектору не требају подстица – појаснио је Пашалић.

ХРАНЕ ЋЕ БИТИ ДОВОЉНО – НЕМА МЈЕСТА ЗА ПАНИКУ

Он је рекао да ће Српска имати довољно хране и да грађани не треба да паниче. Проблем је цијена хране која је, додао је он, повећана због инфлације и дешавања у окружењу и свијету.

– Европа никада није имала проблем са недостатком хране и има је довољно за своје потребе. Хране ће недостајати у оним земљама које генерално имају проблема с тим, као што је на сјеверу Африке или Јужна Америка и дијелови Азије – навео је Пашалић.

У Српској је важно, додао је он, да је обезбијеђено да производња тече у континуитету, не само у овом полугодишту већ посљедњих година.

– Ова Влада је у готово четири године мандата само 2019. радила у нормалним условима. У вријеме пандемије вируса корона је било веома тешко организовати производњу. Ове године се сукоб у Украјини поклопио са сјетвом, када нисмо имали довољно ђубрива, које је било и скупо – навео је Пашалић.

Пашалић је рекао да је воћарство у кризи због чега планира да у наредном периоду сазове састанак на којем би требао да разговара и са произвођачима и представницима универзитета да би утврдили да ли Српска иде добрим путем када је ријеч о овој области.

С друге стране, Пашалић је нагласио да у повртарству нема већих проблема и да у неким сегментима производња расте.