Република Српска треба дати институционалну и финансијску подршку за тужбе против НАТО савеза људима обољелим од карцинома узрокованог бомбардовањем осиромашеним уранијумом у Српској, сматра професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић.

Перишић је изјавио Срни да се у том процесу требају пратити искуства из адвоката Срђана Алексића из Србије, као и италијанских војника обољелих и преминулих од карцинома који су деведесетих година боравили на Косову и Метохији.

– Адвокатски тим Срђана Алексића је најдаље отишао у том процесу јер се повезао са Италијанима који су обољели усљед боравка на Косову и којима су исплаћене велике накнаде од Владе Италије – рекао је Перишић.

Он је нагласио и да је један од основних разлога због којих Република Српска блокира чланство БиХ у НАТО управо бомбардовање осиромашеним уранијумом.

– Политика Републике Српске по том питању је јасна, и један од главних разлога је тај што смо тровани од тог истог НАТО-а и још имамо посљедице бомбардовања које ћемо осјећати и у наредним деценијама – навео је Перишић.

Коментаришући наступ хрватског члана Предсједништва Жељка Комшића након полагања свечане заклете, Перишић је рекао да се и даље намјерно намеће тема чланства БиХ у НАТО савезу иако нема сагласности по овом питању.

– Све што је Комшић рекао је неистина, осим тога да БиХ има сарадњу са НАТО-ом кроз годишњи програм сарадње. Све остало није тачно – истакао је Перишић.

Као разлог за наметање ове теме Перишић сматра да се то ради, или по налогу Амбасаде САД у БиХ, или из жеље политичког Сарајева да се покаже као присталица НАТО-а.

Замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и безбједносну политику Хавијер Коломина изјавио је раније Срни да разговори о одговорности НАТО-а за посљедице бомбардовања Републике Српске осиромашеним уранијумом морају бити „засновани на науци и чињеницама“.

Он је појаснио да НАТО „питања здравља и заштите животне средине схвата врло озбиљно“, те подсјетио да је 2001. године успоставио Комитет за осиромашени уранијум, који је закључио да „НАТО-ово кориштење осиромашеног уранијума у сукобу у БиХ није довело до било каквог континуираног ризика по здравље“.