Да престолонасљедник Александар Карађорђевић због времена које је провео у иностранству и не говори баш добро српски, већ је надалеко познато. Да је један његов предак такође мучио муку са ћирилицом и падежима, много се рјеђе помиње.

Краљ Петар

Краљ Петар I Карађорђевић крунисан је 21. септембра 1904. године након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу. Важио је за поштеног и доброг човјека благе нарови. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успјеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, такође познат и као Стари краљ.

О једном од највољенијих српских владара, “народном краљу”, “чика Пери” и човјек за чију се владавину везује и настанак првих демократских институција у Србији доста тога је познато, али из прича се често изоставља једна занимљива чињеница – краљ Петар је јако лоше говорио српски језик!

– Иако је рођен и основну школу и Гимназију завршио у Београду, највећи дио свог одраслог живота Петар Карађорђевић је провео смуцајући се по европским дворовима. Говорио је и њемачки, али се најпријатније осјећао када прича француски. Ваљда је и логично да након 45 година изгнанства тај језик прича течније него српски. О томе је писао и наш истакнути историчар и академик Драгољуб Живојиновић – објашњава историчар Станислав Сремчевић, наводи Историјски забавник.

Након доласка у Србију, људи у његовом најближем окружењу су забиљежили да нови краљ српски говори са “јаким француским акцентом” као и да у тренуцима жустријих расправа има обичај да у говор убацује француске ријечи јер не зна одговарајуће српске фразе. О овоме свједоче и сачувани дијелови ратног дневника који је краљ Петар често водио на француском.

Из овог периода живота Петра првог Карађорђевића остала је забиљежена и једна анегдота.

– Могло би се рећи да је након доласка у земљу нови српски краљ био прилично неснађен. Како није добро владао језиком, тражио је да му свако ко код њега очекује званичан пријем, унапријед достави питања, па је спремао одговоре и писао их као подсјетнике. Међутим, дешавало му се да измјеша картице и да, на примјер, неком министру, да одговор на питање које га овај уопште није ни питао. Био је то извор многих смјешних, али и непријатних ситуација – прича Сремчевић.

Године су свакако биле отежавајући фактор у учењу језика. Петар први Карађорђевић је постао краљ Србије када му је већ било 60 година. У његову одбрану говори и податак да се заиста трудио.

– Можда није баш добро говорио српски, али га је свакако волио. Забиљежено је да је својој дјеци, док је читава породица била у изгнанству, читао народне пјесме, које је сакупио и објавио Вук Стефановић Караџић како би његови потомци знали одакле потичу – истиче Сремчевић и закључује да ово ипак није сметало да “чика Пера” постане један од највољених владара у историји наше земље.