Доктор Олег Кљонов Павловч био је добровољац и припадник Српске Војске Крајине. Прошао је многа ратишта спашавајући српске рањене борце и цивиле. Иако рођен у Доњецку, живио је у Кореници према Пљешевици и био омиљен међу домаћим житељима, јер је поред љубазности и доброте посједовао и невјероватну мирноћу са којом је помагао рањеним борцима у борбама под кишом метака.

Доктор Олег Кљонов Павловч

Једном приликом на Дрнишком ратишту, припаднику милиције Крајине, који је био тешко рањен у засједи, спасио је живот директном трансфузијом своје крви, јер су секунде биле у питању. У Кореници се заљубио у једну дјевојку са којом је хтио да настави живот, али нажалост Олег није преживио рат.

Када је почела “Олуја” није хтио да иде у колонама које су се повлачиле према Српској и даље према Србији. Остао је да помаже рањеницима. У ноћи између 4. и 5. августа, у рејону Личког Петровог Села, бива опкољен од стране припадника тзв 5.корпуса Армије БиХ. Пошто није хтио да се преда и да им падне жив у руке, активирао је ручну бомбу и разнио и себе и њих. О овом хероју се јако мало зна, као што се исто тако мало зна о првој добровољачкој групи Козака из Перма који су дошли на Дрнишко ратиште у Српску Крајину да бране српски народ.

Наша православна браћа заслужила су највиша одликовања, а српски народ не смије да их да у заборав, наводи се на порталу „борба за истину“. Директор документацијско-информацијског центра „Веритас“ Саво Штрбац у својој књизи помиње Олега, кроз двије двије приче о Русима, односно једном држављанину Украјине (прича “Доктор Олег“, и једном држављанину Таџикистана (прича “Игор“).

Штрбац је као занимљивост издвојио да је на основу његове књиге, породица доктора Олега Кљонова (који је погинуо 1995. године у “Олуји” разнијевши се сам бомбом да би избјегао заробљавање), након толико година напокон сазнала за његову судбину и да се његови посмртни остаци још увијек налазе у Загребу.

Написана је и пјесма о  Олегу Кљоновом Павловчу

„Из далеке земље стиже

да помогне браћи својој

као храбри добровољац

нађе се у пјесми мојој.

Доктор Кљонов Олег Павлович

мало ко је зањ’га знао

из Доњецка, Руске земље

у Крајину стиже, да би помогао.

Док Крајишке многе ране

у рату су крвариле

доктор Олег спашаво је

и војнике и цивиле.

Им’о душу, тако меку омиљен је свима био

Кореницу заволио

ту је гњездо своје свио.

Није њему било тешко

ни директно крв да даје

кад запријети да у борца

живот његов, рањен стаје.

Памтит ће га град Дрниш

и Крајина Српска цјела

Руског, храброг, добровољца

Корјеничанка једна завољела.

У Кореници планир’о је

и обитељ да оснује

ал морао је да сачека

због акције те Олује. Није хтио повићи се

као доктор могао је

помаго је рањенима

на линији остао је.

Дошао је пети Август

и Петрово Личко село

Пети корпус муслимански

правио је страшно ђело.

Опколише доктора

он се предат неће

вади храбро бомбу

и под себе меће.

Кад су пришли муслимани

њему тада ближе

извадио осигурач

и у ваздух, све их диже. Заборавит нећемо

никад Руску браћу

обећавам све и једног

ја у пјесму даћу”.

Аутор: Миле Гојковић