Древни манастир Свете Петке крај Нишке бање по много чему је јединствен. У народу је далеко познатији као Иверица, а један дио историје био је и војни манастир. У историји Српске православне цркве није познат још један овакав примjер!

Древни манастир

Манастир Свете Петке познат и као Иверица је средњовjековни српски манастир, у оштини Нишка Бања на око 20 километара источно од Ниша према Пироту.

Потиче из прве половине 14. виjека и не зна се са сигурношћу ко га је сазидао. Вjерује се да је на мjесту које је и приjе тог периода важило за свето (највјероватније још од времена краља Уроша првог) то учинио неко од Мрњавчевића.

Мјесто гдје је закопано 12 живих невјести

Манастир је четири пута рушен и поново зидан. Необично народно име – Иверица, вјероватно потиче из времена када су га обновили монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. Они су, бјежећи од Турака почетком 15 вијека, уточиште нашли у непроходној Сићевачкој клисури и ту, на остацима опустјеле српске светиње поново подигли богомољу.

Манастир су Османлије срушиле негдје током 16. вијека и из тог времена потиче и легенда која каже да су Турци баш ту побили многе недужне људе и живе сахранили 12 младих девојака – невјести у вјенчаницама.

Чудесни сан

Светиња је тиховала у рушевинама све до краја 19. вијека. Тада га је, помало иронично, открио – прогрес. Инжињеријске јединице српске војске у близини су 1898. припремале терен за прокопавање тунела и пролаза за пут и пругу кроз Градиштански кањон Сићевачке клисуре.

По легенди, један од војника је уснио сан у коме му је неки глас рекао да се налази на мјесту светиње и када су војници почели да копају пронашли су темеље претходне светиње. Баш негдје у то вријеме пронијела се и вијест да се краљ Александар први Обреновић замало удавио у мору код Бијарица у Француској. У знак захвалности Богу који је спасао њиховог краља војници су се заклели да ће обновити манастир.

Војска је манастир обнављала три године, прије него што је за читав подухват сазнао и сам краљ Александар када је туда пролазио на путу ка Пироту. Дирнут љубављу својих војника краљ је прискочио у помоћ и постао ктитор манастира, наводи Историјски забавник.

Једини војни манастир Српске цркве

Од освешћења 1898. године па све до 1903. манастир је био у посједу војске Србије и у њеми су вјерску службу вршили војни свештеници. Ово потврђује указ краља Александра од 19. фебруара 1901. године када је за старјешину манастира постављен војни свештеник Жунић.

Манастир је у том периоду носио име Краљевски српски војни манастир Света. Петка Иверица. У историји српске православне цркве није познат сличан примјер.

Након Мајског преврата манастир прелази у власништво Епархије нишке. Данас представља непокретно културно добро као споменик културе.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ