САД је наша мила отаџбина много пространија, веома моћнија и несравњено угледнија, писао је краљ Петар Први Карађорђевић, 7. септембра 1913. године, из Рибарске Бање код Крушевца у Прокламацији о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији. Краљ ју је писао и потписао у апартману број 38 виле „Србија“, војнички скромно, на сточићу.

Тог датума ослобођени су јужни крајеви тадашње Краљевине. Косово, не једном отимано Србији, враћено је матици први пут послије 1459. године.

– Захваљујући јунаштву моје храбре војске сад смо опет у једном братском колу, као што су били и наши прадједови прије него што нас је једне од других раставила историјска судба. Сад нас више никаква сила не може раздвојити нити вас из српске заједнице истргнути – објавио је највољенији српски краљ своме „драгом народу ослобођених и присаједињених области“ у чувеној Прокламацији, 25. августа по старом, а 7. септембра по новом календару.

И читав вијек и још девет година касније у Рибарској Бањи, данас модерном љечилишту и туристичком мјесту, чувају наслијеђе о доношењу значајног документа. „Чика Пера“, како су га звали у народу, Прокламацију је обнародовао у недјељу. У документу подсјећа на сву муку повратка Космета: ратовање с Турском и Бугарском, потписивање Букурешког мира, 28. јула 1913, и многе међународне споразуме с другим државама, све како би се разграничиле територије.

Убрзо послије доношења Прокламације, рјешењима Владе у ослобођеним областима уведени су царински прописи и трговински уговори, нормализован је и саобраћај с јужном покрајном, заживјели су прописи на цијелој српској територији. Повратак Косова матици био је трновит колико и пут до њега.

Историчар Коста Ракић испричао је својевремено „Новостима“ да је тренутак враћања Косова био пресудан и с психолошког аспекта.

– Лондонским миром на Балкану, 30. маја 1913, коначно је Османска империја истиснута из Европе, а њена европска територија подјељена је балканским савезницима – казивао је Ракић. – Доношење Прокламације била је свечаност и за државу и за Рибарску Бању, то мало мјесто које је имало срећу да угошћава великог владара.

И Прокламацију и друге државничке документе краљ Петар, који је редовно због костобоље боравио у Рибарској Бањи, писао је у Рибарској Бањи на спрату виле „Србија“. Недалеко од те виле и данас су специјалне степенице ниског газа.

– Те степенице, које сви посјетиоци могу да користе, управо су пројектоване и својевремено изграђене да би се прилагодиле краљу. Њему је у Рибарској Бањи подигнута и биста у парку, а и исклесан је у мозаику посвећеном лози Карађорђевића, који се налази баш на мјесту гдје је потписана Прокламација – каже за „Новости“ Весна Митровић из Специјалне болнице „Рибарска Бања“.

Ово мјесто поносно је на традицију коју баштини. Срце тог наслеђа је и тренутак када је краљ Петар писао Прокламацију. „Вјера свачија, имање и личност поштоваће се као светиња“, написао је краљ, додајући још и да се лично обавезује да ће се старати да сви „без разлике и вјере и поријекла, буду у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбједношћу које ће ујемчити владавина слободне Србије“. Тако је Петар Први Карађорђевић записао у документу о присаједињењу јужних територија, недвосмилено демантујући све потоње теорије о српским „тлачитељима“ на Косову.

МЕТУ НЕ УМЕ ДА ПРОМАШИ

ШТАМПА је редовно пратила сваки боравак краља Петра Првог Карађорђевића у Рибарској Бањи. Тако је 1904. године „Његово величанство краљ извољео обићи логор своје Гарде, а затим присуствовати гађању официра и војника у мете револвера“.

– Његово величанство краљ је од шест метака имао пет погодака. Затим се гађало с прописане код нас даљине од 20 метара, краљ је имао највише погодака, т. ј. од шест метака ниједан није промашио – наводи Милутин Р. Југовић запис „Новости“ из 1904. године.