Шеф клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић рекао је да је сада јасно да је Уставни суд БиХ преузео улогу ОХР-а и да више нико у Републици Српској не треба да има било какву дилему у вези улоге тог суда.

Жунић је рекао за Срну да је сигуран да су и творци Дејтонског споразума имали то у плану када су дефинисали Уставни суд БиХ.

– Сада поред нелегалног протектора /Кристијана/ Шмита имамо Уставни суд БиХ који доноси искључиво политичке одлуке које образлаже смијешним образложењима која нису на нивоу студената прве године права – рекао је Жунић, коментаришући одлуку Уставног суда БиХ да стави ван снаге Закон о непримјењивању одлуке Валентина Инцка о забрани негирања геноцида који је усвојила Народна скупштине Републике Српске.

Жунић је рекао да је од тога „већи апсурд само апсурд постојања овакве заједнице као што је БиХ“.

Професор уставног права Синиша Каран изјавио је Срни да је Уставни суд БиХ сада имао прилику да високог представника избаци из уставног дјеловања, као неког ко није уставни предлагач, али није имао снаге, те наставља и даље да тоне у глиб.

– Уставни суд представља највећу правосудну институцију и правосудни ауторитет у свакој држави на свијету. Нажалост, закован својим ранијим неуставним одлукама а у вези са односом према високом представнику, Уставни суд БиХ и даље упада у блато покушавајући да уведе одлуке високог представника у правни систем супституишући домаће власти, у жељи да се његове одлуке сматрају домаћим правом – истакао је Каран.

Каран је нагласио да је Уставни суд БиХ у најмању руку могао да каже да Устав БиХ, као ни Анекс 10, не препознаје високог представника као законодавца, и да не може замијенити законодавна тијела.

Професор уставног права Милан Благојевић изјавио је Срни да високи представник нема право да намеће своју вољу као закон једној држави чланици УН, којој само њен надлежни парламент, и нико други, може законом прописати шта ће бити кривично дјело, а шта неће.

Благојевић је подсјетио да је Мирсад Ћеман као потпредсједник Уставног суда БиХ на конференцији за новинаре данас изјавио да се: „Уставни суд руководио својом ранијом праксом у неким сличним предметима, јер је високи представник поступао као институција законодавна, замјењујући надлежни орган, а то је у конкретном случају Парламентарна скупштина БиХ,… Дакле то је правна логика, уставно-правна логика на којој је утемељена одлука Уставног суда“.

Благојевић је истакао да на овај начин потпредсједник највише судске институције у БиХ, а тиме и та институција, потврђује да је пракса тог суда јача од Устава БиХ, тј. да је она устав.

Очигледно је да Уставни суд БиХ доноси одлуке у договору са међународном заједницом и доказује да у БиХ не постоји владавина права већ да је протекторат, оцијенио је бањалучки адвокат Милан Петковић.

Након што је Уставни суда БиХ ставио ван снаге Закон о непримјењивању одлуке Валентина Инцка о забрани негирања геноцида, Петковић је рекао да у Републици Српској што прије треба да се одрже консултације представника владајућих и опозиционих странака да би се заузели ставови и утврдили даљи кораци јер се ова одлука тиче свих грађана Српске.

– Уставни суд БиХ све више постаје продужена рука Канцеларије високог представника. Очигледно је да они на неки начин доносе одлуке у договору са међународном заједницом – оцијенио је Петковић.