Симбол Христовог рођења је слама, пошто се вјерује да је Христос рођен у штали на слами. Из тог разлога народ је увео обичај да уочи Божића у свој дом уноси сламу. Слама се уноси одмах иза бадњака. Домаћин или неки други одрасли мушкарац из куће уноси у кућу велики нарамак сламе који је тог јутра начупан из стога, завезан ужетом и одложен у неком дијелу дворишта да сачека вече.

Понегдје се слама уноси у великом џаку спремљеном за ту сврху, а послије се преко тог џака поставља бадњачка вечера.

Слама се уноси по истом обреду као и бадњак. Онај ко уноси сламу поздравља укућане ријечима: Срећно вам Бадње вече, а ови му одговарају: Бог ти добро дао и среће имао. Домаћица га засипа житом из сита, а затим онај који је унио сламу спушта је на тло и имитира квоцање квочке: кво, кво, кво. Дјеца чупкају сламу и имитирају пилиће: пију, пију, пију… Овај обичај упражњава се да би живина била у свему напредна. Слама се затим растура по цијелој кући, посебно тамо гдје ће се спавати. Понегдје постоји обичај да преко сламе простру затираче и па сви укућани те вече спавају заједно на слами.

Тамо гдје сламу уносе у џаку, не растурају је по кући, јер је обично нема много. Таква слама се најчешће ставља под сто и у један крај куће.

У неким крајевима, прије него што се слама унесе у кућу, домаћин са њом прође трипут око куће.

Послије уношења бадњака и сламе у кућу, домаћин са неким чобанином одлази у шталу и тор и стоку посипа житом и вином, наводи портал Опанак.

За обичај уношења сламе везује се и ова легенда:

У штали гдје се Христос родио били су во, коњ и мазга. И док су во и коњ били задовољни житом које им је Богородица бацила, мазга је пришла и почела да гризе сламу. Богородица је тада проклела мазгу, па је од тада мазга неплодна.