Љето се тек будило. Ондашње новине су објавиле да је било пријатних 25 степени. Био је пијачни дан, па је становништво из околних села пожурило да у граду прода шта може. И ђаци су баш тада долазили да преузму књижице. Распуст тек што је почео.

Њемачка окупација се тог 5. јуна 1941. године није нарочито осјећала у Смедереву, граду на 45 километара од Београда. Наравно, ту и тамо, видјели су се њемачки војници, али се народ слободно кретао, трговало се и радило, па је и живот некако ишао даље. Само дан прије у граду је гостовала позоришна трупа из Новог Сада.

А онда се зачула експлозија из правца тврђаве, једног од симбола Смедерева који се налази у центру града.

Дан када се догодило незамисливо

Послије капитулације Југославије, Нијемци су одредили Смедерево као мјесто на коме ће се складиштити сва заробљена опрема, оружје, муниција и бензин.

– У граду је било према неким процјенама око 400 вагона муниције! Све се то налазило у тврђави која је одмах поред пруге, а коју је чувало само 6 немачких стражара јер је окупатор сматрао да нико није толико луд да проба да запали тако огромну количину оружја у центру града – прича Добрица Јовичић, историчар из Смедерева.

Тог 5. јуна 1941. године у 14:14 догодило се управо незамисливо! Прво су се чули пуцњи, а затим и велика експлозија. За само неколико тренутака Смедерево је било потпуно уништено, подсјећа Историјски забавник.

– Тих 400 вагона муниције који су се налазили у тврђави имало је јачину неколико атомских бомби! Град је био буквално збрисан. У цијелом Смедереву остала је неоштећено само 25 кућа! Неки историчари данас тврде да, да није било старе средњовјековне тврђаве која је примила најжешћи удар, након експлозије не би било Пожаревца, Ковина, Гроцке, чак ни делова Београда! Преживела би само Смедеревска Паланка јер се налази у рупи – објашњава ЈовичИћ.

Последице су биле разорне. Погинуло је око 2.500 људи, мада ни тај број није никада тачно утврђен и историчари и данас лицитирају са бројем жртава наводећи и далеко више цифре. Идентификовано је само 585 лица. За град који је у том тренутку имао око 11.000 становника, био је то ненадокнадив губитак.

Саботажа или несрећан случај?

Узрок експлозије никада није расвјетљен. Прва верзија је била да је до трагедије дошло случајно, због високе температуре, али је касније доказано да је то немогуће. Једноставно, није било довољно топло. Као могући узрог трагедије помиње се и немар њемачких војника и бачени пикавац који је изазвао експлозију.

Много послије, појавиле су се приче да је ријеч била о комунистичкој саботажи.

Страшна судбина путника воза који је каснио 2 минута

Трагедију је повећала чињеница да се воз пун ђака који су дошли по свједочанства у том тренутку налазио баш у станици која је испред Тврђаве.

Иронично, воз је каснио два минута и то је било кобно. Преживјело је само 12 путника, а проналажени су и по неколико десетина метара далеко од онога што је некада била смедеревска станица.

– Озлоглашени совјетски агент Мустафа Голубић у то вријеме је допутовао из Москве и виђен је 4. јуна у Београду, а постоје свједочења о томе да је био у Смедереву 5. јуна. Оно што се поуздано зна је да је, само два дана касније, ухапшен насред Кнез Михаилове улице у Београду. За датум његове смрти узима се 11. јун, дакле шест дана након експлозије у Тврђави – тврди смедеревски историчар.

Ако је ова верзија тачна, истиче наш саговорник, комунисти су жељели да направе диверзију вјероватно не знајући праву количину муниције у Тврђави, као ни димензије катастрофе коју ће изазвати.

– Ако је ријеч о саботажи, датум сасвим сигурно није изабран случајно! Знало се да је тада пијачан дан, да је у граду много људи И да дјеца долазе по оцјене. То би било исто као када би неко данас за Видовдан извео неки терористички чин – објашњава ЈовичИћ.

Права истина ипак, остала је све ове године мистерија.

Након 5. јуна Смедереву је предстојала огромна обнова. Новац за изградњу дали су држава и град, али и, иронично, Нијемци. Смедерево је тако постало једини град на овим просторима који је изграђен у току Другог свјетског рата.