Поред политичке позадине, иза одлука Уставног суда БиХ којом од Републике Српске на силу желе одузети њене шуме крију се и економски мотиви и покушај отимања карбон кредита или тзв. зелених сертификата на које право полаже Република Српска.

Шуме Републике Српске

О колико озбиљном питању и каквом економском потенцијалу се ради, потврђују подаци који кажу да укупно тржиште карбон кредитима тренутно вриједи између 140 и 190 милијарди евра и има огроман раст.

Професор бањалучког Правног факултета Дарко Радић о томе је писао у својој књизи од називом „Правно уређење природних ресурса у Републици Српској“ која ускоро треба да изађе на свјетло дана. Он објашњава да „Кјото споразум“ о борби против климатских промјена предвиђа врло строга правила која се тичу емисије и редукције штетних гасова којих се морају придржавати све земље које су га потписале.

– Сви потенцијални загађивачи и они који емитују штетне гасове имају квоте до којег нивоа могу да емитују одређену количину или број тона угљен-диоксида или CO2. Ако загађују више од тога, они морају да купе тзв. зелене или правилно „CER сертификате“, односно да инвестирају у земље у развоју које имају потенцијал да кроз своје шуме повуку одређену количину CO2 из атмосфере – каже Радић.

Да би боље разумјели, појашњава он, то значи да ако имате фабрику, на примјер у Холандији и одређена вам је квота да можете емитовати 100.000 тона CO2 годишње, а ви емитујете 200.000 тона, онда имате проблем.

– Рјешење је или да мијењате технологију или уграђујете филтере, што је прескупо или да дођете у рецимо Републику Српску и питате да ли имамо шуму која може да повуче 100.000 тона CO2 из атмосфере. Онда се ангажује сертификациона кућа која званично процијени капацитет наше шуме и за сваку тону CO2 коју може да повуче из атмосфере изда „CER сертификат“ (сертификат емисионе редукције) с којим можемо да тргујем на берзи, односно који може да купи власник фабрике из Холандије о коме говоримо.

С обзиром на то да је око 43 одсто територије Републике Српске под шумама и шумским земљиштем, јасно је да су „CER сертификати“ један од огромних скривених потенцијала шума и шумског земљишта Републике Српске од кога би ми могли у будућности лијепо да приходујемо, а да не сијечемо шуму – каже Радић.

Директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Српске Срђан Тодоровић каже да не зна да ли је Уставни суд БиХ имао на уму скривене потенцијале шума и шумског земљишта Српске када је доносио одлуке којима практично жели да шуме отме од Српске и прогласи је државном имовином, али истиче да има право да сумња да је то сасвим сигурно један од мотива.

– Ако су незванични подаци који говоре да укупно тржиште карбон кредитима тренутно вриједи између 140 и 190 милијарди евра и вишеструко надувани, а камоли ако су тачни, онда не треба сумњати да се неко у Сарајеву тога сигурно досјетио и одлучио да од Српске отме један такав скривени потенцијал. То се не смије допустити – каже Тодоровић.

Берза

У Европској унији установљена је Европска шема трговања емисијама штетних гасова. У тој шеми свака од земаља ЕУ одређује своје лимите емисије, а затим се у оквиру тог дозвољеног лимита за сваку државу расподјељују дозволе за појединачне емитере.

Тим дозволама може се трговати у оквиру Европске климатске берзе, што омогућава државама чланицама да зараде карбон кредите финансирајући пројекте у земљама изван ЕУ, попут Републике Српске, које имају потенцијал за редукцију емисије штетних гасова, односно које имају шумски потенцијал.