Прије 71 годину, између 22. марта и 11. априла 1944, југословенски ратни заробљеници (углавном српски официри) учинили су чудо. Успјели су да трансформишу собу затвора у Форт Фошу у Стразбуру у Француској, данас приматолошком центру, у прави православни храм. Био је то велики чин вјере и патриотизма.

Православни храм

Поводом проширења просторија 1989. године, у овој православној капели Светог Саве посвећена је пажња сету слика суштински религиозне природе који дочаравају средњовјековне манастире Србије. Околности настанка овог осликаног циклуса су прилично специфичне, јер су, како је тада објелодањено, дјело српских заточеника током Другог свјетског рата. Пропратни текстови, ћирилицом, омогућавају прецизно датирање капеле, која је свечано отворена 13. априла 1944. у присуству затворског хора који је водио професор Петер Бингулац, један од оснивача Београдске музичке академије. Церемонији су присуствовали и њемачки пуковник и југословенски генерал из сусједног логора.

Истраге које је спроводио Генерални конзулат Републике Југославије омогућиле су познавање главних стваралаца овог чудесног дјела. Аутор прелиминарних скица (сачуван) је Павле Васић, (рођен у Нишу 1907.), сликар, историчар умјетности, сликарски критичар и професор на Академији ликовних уметности Универзитета у Београду. Извођење радова надгледао је Станислав Белозански (рођен у Београду 1900), сликар и сценограф у Народном позоришту у Београду.

Барем колико и уметничко дјело, будући да слике изведене у несигурним условима маштовито репродукују слике далеких српских манастира средњег вијека, капела Светог Саве може се сматрати „мјестом сјећања” на посљедњи рат; сведочење вјере, тежње ка слободи, мора се сачувати узимајући у обзир ове вишеструке аспекте. Прекомпоновање одређених просторија Универзитетског центра за приматологију, постављених у тврђави, омогућило је очување ових слика, наводи портал „Тамо далеко“.