Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да је приоритет враћање изворном Дејтонском споразуму, имајући у виду да је тај документ прије 27 година прихваћен од свих народа и да је донио уставно-политички систем који је омогућио да земља функционише у миру и да се нико не осјећа угрожено.

Цвијановићева је изјавила Срни да су интервенције страног фактора у БиХ направиле институционално стање које одудара од онога што је предвидио Устав, што само по себи прејудицира да постоји одређени неред који се огледа кроз узурпацију надлежности, прављење структуре која би била централизована и не би поштовала оно што је Дејтонски споразум успоставио као високо децентрализовану државу.

Она је оцијенила да је такав интервенционизам БиХ увео у многе кризе и да би се враћањем изворним надлежностима и свему што је споразум предвидио могло ући у фазу смирености, боље међусобне сарадње, а онда временом можда договарати и видјети шта би евентуално било боље, ефикасније, функционалније и рационалније.

– Све што нам је објашњено да ће бити јефтиније, боље, ефикасније и да ће успоставити унутрашњи ред или повјерење – десило се контра. Кроз наметање одлука дошли смо у ситуацију да имамо скупље институције, да оне мање раде, мање резултата доносе и онда закључите да вам је то све направљено само да бисте направили визуру неке државе која је ево кобајаги моћнија и способнија него што у суштини јесте – рекла је Цвијановићева, која је бивши предсједник Републике Српске.

Она сматра да је БиХ требала бити дата шанса да живи нормалан дејтонски живот и да би данас можда она могла да буде једна међу успјешнијим земљама у регији, али је, нажалост, најнеуспјешнија.

Цвијановићева вјерује да је могуће јачање институција Републике Српске и враћање њених надлежности.

Она је истакла да је Република Српска увијек била отворена за дијалог и договор како да се одређене ствари уреде на начин да подједнако служе свима, а не на начин како је сада гдје се многе ствари у институцијама БиХ приватизују, попут одређених функција било да је ријеч о спољној политици или осталом.

– Према томе, једна ствар је да вратите оно што је надлежност, а друга ствар је да имате озбиљан разговор, договор о озбиљним реформама које би преуредиле одређене ствари да им дате такву димензију да се осјећа да постоји дејтонска поставка иза тога – нагласила је Цвијановићева.

Она је додала да Република Српска, нажалост, није наишла на саговорнике у БиХ о тим питањима, јер се партнери из ФБиХ ослањају на страни фактор да ће бранити вјештачки наметнуте измјене.

– Сматрам да је дијалог једина форма која може довести до неког бољитка и сигурна сам да ће институције Републике Српске наставити да раде на томе да се уведе ред који мора бити уставни и да све буде ствар договора и предвиђених процедура да мијењамо ствари онако како су те процедуре предвидјеле – рекла је Цвијановићева.

Она је поручила да су потребне реформе које ће у институције БиХ вратити озбиљност на начин да домаћи људи управљају процесима, а не странци.

Цвијановићева је навела да би то требало да буде ствар договора, али да није превише оптимиста, знајући како су се ствари до сада одвијале и да је постојала чврста спона између међународног фактора и бошњачке политике која је управо жељела да странци доносе одлуке онда када нема унутрашњег договора.

– Наша је улога и обавеза да инсистирамо на томе и желимо да странци оду да бисмо као домаћи људи, који су одговорни грађанима који нас бирају, доносили одлуке, а не странци – закључила је Цвијановићева.