Миле Шушљик, савјетник у Министарству унутрашњих послова Републике Српске и специјалиста за одбрану од терористичких пријетњи, сматра невјероватним да неко данас у БиХ призива нове ратне сукобе.

Миле Шушљик

– Мени је просто невјероватно да неко ко је прошао рат и искусио сва зла која рат са собом носи – сада поново призива бомбе и пушке. За нови рат могу бити само ратни профитери и они који желе да постану ратни профитери, као и којекакви вјерски и идеолошки фанатици -истиче Шушљик у интервјуу за Срну, поводом све гласније ратне реторике која се чује из Сарајева и појединих дијелова ФБиХ.

Зову у рат као на шах

Шушљик каже да га још више чуде људи и поједини медији у Сарајеву који у посљедње вријеме са невјероватном лакоћом говоре о рату, па га чак и отворено призивају.

– Неки људи на друштвеним мрежама позивају у рат као да зову на партију шаха или на неку утакмицу. Њихова испразна аналогија да је у БиХ ситуација врло слична оној из 1991/92. године нема никакво утемељење. Између осталог, и због тога што је онда психоза рата постојала у све три етничке заједнице у БиХ и са свих страна се позивало на мобилизацију и оружје. Сада тога реално нема ни на српској, ни на хрватској страни. Битно је, такође, да су другачије и међународне околности – наводи Шушљик.

Он је у прошлом рату у БиХ четири године био на челу „Орлова са Грмеча“, извиђачко-диверзантског одреда на бихаћком ратишту, а данас упозорава да се пријетња миру никако не смије потцијенити јер је БиХ земља „неријешеног конфликта“.

– А такав конфликт са собом увијек носи потенцијал за избијање новог сукоба. Народи који живе у БиХ нису сагласни о томе како да је уреде, па чак ни да ли та држава уопште треба да постоји. Такво стање у продуженом трајању несумњиво ствара општу фрустрацију у којој се ратни пожар релативно лако може потпалити. Кад се на то дода и врло тешко ратно насљеђе, јасно је да пријетњу миру у БиХ нипошто не треба потцијенити – упозорава Шушљик.

Ратни бубњеви у сусрет општим изборима

За Шушљика је очигледно да се „ратни бубњеви“ из Сарајева и појединих дијелова ФБиХ чују из контекста предстојећих општих избора у БиХ.

– Све се дешава у контексту предстојећих избора и, вјероватно, неки политички актери у Сарајеву и ФБиХ својом запаљивом реториком покушавају да поправе своју позицију. Ипак, кључеве мира и рата у својим рукама има такозвана међународна заједница, која нас све држи под присмотром. Нови рат у БиХ је теоретски могућ, али га практично неће бити ако то не буду хтјели и страни фактори утицаја. Они имају моћ да спријече сукоб и они одлучују да ли ће ту моћ искористити или ће неком дозволити да покуша путем новог рата да оствари оно што није у прошлом – прецизира он.

Шушљика не брину позиви радикалних елемената у БиХ за ревитализацију паравојних јединица из прошлог рата и наводно велики одзив на њих, те наводи да их, у сваком случају, треба примити са резервом.

Позиви у „Зелене беретке“ – ратна пропаганда

– Поједини медији у Сарајеву показују изузетан ратни ентузијазам и отворено хушкају на сукоб, па је то разлог више да податке које објављују узмемо са резервом. Ако нека, наводно, независна и професионална телевизија из дана у дан извјештава о томе колико се људи пријавило у „Зелене беретке“ или „Патриотску лигу“, па још и објављују гдје се и коме заинтересовани могу јавити, онда је то гола ратна пропаганда, а не информисање – истиче Шушљик за Срну.

Према мишљењу човјека који је током четири године рата четири пута рањаван, није добро у прљаве ратне игре увлачити младе, који о рату не знају ништа.

Не увлачити младе у прљаве ратне игре

– Мој утисак је да млади у ФБиХ ипак више размишљају о томе како да се домогну Западне Европе, него о томе како ће побиједити у биткама које су њихови очеви већ једном изгубили. Исто важи и за младе у Републици Српској – наводи Шушљик.

Он сматра да би евентуални рат био другачији од прошлог.

– Имамо актуелан примјер Украјине – хибридни рат, интернет, ДДоС напади… Рат је много лакше започети, него завршити. Ратна срећа мијења стране и никад се на почетку не зна на чијој ће страни она бити на крају – напомиње Шушљик.

Он подсјећа на рат у Авганистану, у којем је америчка коалиција, која га је започела, послије 20 година из њега изашла не завршивши посао.

У рату највише губе они који су највише дали

Према његовом мишљењу, у рату највише губе они који су у њему највише дали.

– Мора се стално имати на уму да су посљедице за обичне људе увијек исте – у рату највише губе они који су највише дали, односно жртвовали. Углавном, важи и обрнуто – највише добију они који су дали најмање – напомиње он.

Шушљик поручује да „млади људи свуда требају да се боре за правду и за оно у шта вјерују, али за ту борбу има и бољих начина од рата“.

– У рату нема правде – истиче Шушљик.

Због испољеног чојства и јунаштва у четворогодишњем рату у БиХ, многи Шушљикови саборци јединствени су у мишљењу да је он истински ратни херој.

Милету Шушљику, ни „друга ратна страна“ није могла пронаћи ни најмању ратну мрљу, а још за рата доживио је велику част да му подвизи и људскост буду пјесмом опјевани.

Миле Шушљик, савјетник у Министарству унутрашњих послова Републике Српске и специјалиста за одбрану од терористичких пријетњи, сматра невјероватним да неко данас у БиХ призива нове ратне сукобе.

– Мени је просто невјероватно да неко ко је прошао рат и искусио сва зла која рат са собом носи – сада поново призива бомбе и пушке. За нови рат могу бити само ратни профитери и они који желе да постану ратни профитери, као и којекакви вјерски и идеолошки фанатици -истиче Шушљик у интервјуу за Срну, поводом све гласније ратне реторике која се чује из Сарајева и појединих дијелова ФБиХ.

Зову у рат као на шах

Шушљик каже да га још више чуде људи и поједини медији у Сарајеву који у посљедње вријеме са невјероватном лакоћом говоре о рату, па га чак и отворено призивају.

– Неки људи на друштвеним мрежама позивају у рат као да зову на партију шаха или на неку утакмицу. Њихова испразна аналогија да је у БиХ ситуација врло слична оној из 1991/92. године нема никакво утемељење. Између осталог, и због тога што је онда психоза рата постојала у све три етничке заједнице у БиХ и са свих страна се позивало на мобилизацију и оружје. Сада тога реално нема ни на српској, ни на хрватској страни. Битно је, такође, да су другачије и међународне околности – наводи Шушљик.

Он је у прошлом рату у БиХ четири године био на челу „Орлова са Грмеча“, извиђачко-диверзантског одреда на бихаћком ратишту, а данас упозорава да се пријетња миру никако не смије потцијенити јер је БиХ земља „неријешеног конфликта“.

– А такав конфликт са собом увијек носи потенцијал за избијање новог сукоба. Народи који живе у БиХ нису сагласни о томе како да је уреде, па чак ни да ли та држава уопште треба да постоји. Такво стање у продуженом трајању несумњиво ствара општу фрустрацију у којој се ратни пожар релативно лако може потпалити. Кад се на то дода и врло тешко ратно насљеђе, јасно је да пријетњу миру у БиХ нипошто не треба потцијенити – упозорава Шушљик.

Ратни бубњеви у сусрет општим изборима

За Шушљика је очигледно да се „ратни бубњеви“ из Сарајева и појединих дијелова ФБиХ чују из контекста предстојећих општих избора у БиХ.

– Све се дешава у контексту предстојећих избора и, вјероватно, неки политички актери у Сарајеву и ФБиХ својом запаљивом реториком покушавају да поправе своју позицију. Ипак, кључеве мира и рата у својим рукама има такозвана међународна заједница, која нас све држи под присмотром. Нови рат у БиХ је теоретски могућ, али га практично неће бити ако то не буду хтјели и страни фактори утицаја. Они имају моћ да спријече сукоб и они одлучују да ли ће ту моћ искористити или ће неком дозволити да покуша путем новог рата да оствари оно што није у прошлом – прецизира он.

Шушљика не брину позиви радикалних елемената у БиХ за ревитализацију паравојних јединица из прошлог рата и наводно велики одзив на њих, те наводи да их, у сваком случају, треба примити са резервом.

Позиви у „Зелене беретке“ – ратна пропаганда

– Поједини медији у Сарајеву показују изузетан ратни ентузијазам и отворено хушкају на сукоб, па је то разлог више да податке које објављују узмемо са резервом. Ако нека, наводно, независна и професионална телевизија из дана у дан извјештава о томе колико се људи пријавило у „Зелене беретке“ или „Патриотску лигу“, па још и објављују гдје се и коме заинтересовани могу јавити, онда је то гола ратна пропаганда, а не информисање – истиче Шушљик за Срну.

Према мишљењу човјека који је током четири године рата четири пута рањаван, није добро у прљаве ратне игре увлачити младе, који о рату не знају ништа.

Не увлачити младе у прљаве ратне игре

– Мој утисак је да млади у ФБиХ ипак више размишљају о томе како да се домогну Западне Европе, него о томе како ће побиједити у биткама које су њихови очеви већ једном изгубили. Исто важи и за младе у Републици Српској – наводи Шушљик.

Он сматра да би евентуални рат био другачији од прошлог.

– Имамо актуелан примјер Украјине – хибридни рат, интернет, ДДоС напади… Рат је много лакше започети, него завршити. Ратна срећа мијења стране и никад се на почетку не зна на чијој ће страни она бити на крају – напомиње Шушљик.

Он подсјећа на рат у Авганистану, у којем је америчка коалиција, која га је започела, послије 20 година из њега изашла не завршивши посао.

У рату највише губе они који су највише дали

Према његовом мишљењу, у рату највише губе они који су у њему највише дали.

– Мора се стално имати на уму да су посљедице за обичне људе увијек исте – у рату највише губе они који су највише дали, односно жртвовали. Углавном, важи и обрнуто – највише добију они који су дали најмање – напомиње он.

Шушљик поручује да „млади људи свуда требају да се боре за правду и за оно у шта вјерују, али за ту борбу има и бољих начина од рата“.

– У рату нема правде – истиче Шушљик.

Због испољеног чојства и јунаштва у четворогодишњем рату у БиХ, многи Шушљикови саборци јединствени су у мишљењу да је он истински ратни херој.

Милету Шушљику, ни „друга ратна страна“ није могла пронаћи ни најмању ратну мрљу, а још за рата доживио је велику част да му подвизи и људскост буду пјесмом опјевани.