Ријетко која историјска личност је имала тако невјероватан и узбудљив живот попут Мустафе Голубића, обавјештајца који је волио Србију. За својих 50 година поживио је барем стотине „обичних живота“. Од сиромашног дјечака, муслимана рођеног у Стоцу, до ватреног српског родољуба који убрзо ступа у револуционарни покрет „Млада Босна“. Убрзо постаје и члан „Црне руке“, гдје ступа у добровољачке одреде легендарног војводе Танкосића, поставши један од његових најбољих бораца и људи од повјерења. Учествује у свим ратовима и биткама за ослобођење и уједињење. Нарочито се истиче у борби на Мердару, гдје добија орден Обилића за храброст којим га лично одликује регент Александар Карађорђевић.

Мустафа Голубић

За вријеме Првог свјетског рата био је српска веза са царском Русијом, па 1915. године, из Русије у Србију преводи око 3500 добровољаца. Учествује у свим борбама. Заједно са српском војском прелази Албанију и учествује у пробијању Солунског фронта. Као вјерни члан организације одбија да свједочи против свог најбољег пријатеља – Аписа на монтираном процесу и свједочи у његову корист, због чега бива избачен из војске. Разочаран у нову државу напушта је и заклиње се на освету.

Голубић је био невјероватан обавјештајац око кога су се отимале готово све тадашње службе. Важи за једног од најбољих тајних агената у свјетској историји. Повезиван је са неколицином чудесних ликвидација, попут Лава Троцког, чије убиство и даље није разјашњено. Користећи вјештине које је стекао као Аписов обавјештајац и Танкосићев четник, пробија се кроз редове НКВД-а гдје постаје Стаљинов најпоузаднији човек од повјерења, а по неким причама чак и генерал исте. Толико је био добро истрениран да је могао убити човјека и након тога наставити разговор као да се ништа није десило.