Познато је да се на мјесту гдје се сада налази Споменик Незнаном јунаку на Авали у Београду раније налазила тврђава средњовијековног града Жрнова.

Према једној легенди град је добио име по жрвњу за млевење руде из рудника који су се налазили у подножју Авале. Врх Авале био је погодан Римљанима који су овдје подигли утврђење како би са тог мјеста лакше контролисали прилазе Сингидунуму( антички назив Београда).

Током средњег вијека на овој локацији и на остацима старог римског утврђења Срби су сазидали нову тврђаву. Након 1458.године град Жрнов пада у руке Османлија и тада им је служио за опсаду Београда који никако нису успјевали да освоје, подсјећа Информер. Због тога су Жрнов звали Хавала, што на турском значи сметња, док на арапском хавала значи видиковац, па се претпоставља да одатле потиче данашње име ове планине- Авала.

Подно зидина старог утврђења 1915.године за време Првог свјетског рата, током борбе погинуо је петнаестогодишњи српски дјечак, који је и мртав био толико лијеп да се аустроугарска војска сажалила и сахранила га у близини Жрнова. На крсту су написали: „Овдје почива непознати српски војник”.

Видљивих остатака тврђаве данас нема, а разлог томе била је одлука краља Александра да на том мјесту подигне Споменик незнаном јунаку по нацртима архитекте и скулптора Ивана Мештровића.

Споменик незнаном јунаку на Авали урађен је по узору на староперсијску гробницу.

Остаци утврђења уништени су динамитом 1934. године. Минирање је почело 18. априла и трајало је два дана, док тврђава није у потпуности уништена, јер је план новог споменика захтјевао да врх планине буде потпуно го.

Необично је да је у близини недалеко од новог већ постојао стари Споменик незнаном јунаку са крстом, али је и он морао да се поруши, јер је кварио замишљену цјелину. Од старог споменика остао је само крст који се данас налази у цркви Свете Мироносице Марије Магдалене у Белом Потоку.

Краљ Александар И Карађорђевић није дочекао да види нови Споменик незнаном јунаку.

Више пута се у јавности водила полемика зашто је краљ Александар донио такву одлуку, али се није дошло до ваљаног закључка. Споменик је свечано откривен на Видовдан 28. јуна 1938. године. Краљ Александар нажалост није дочекао да га види, јер је само неколико мјесеци послије рушења Жрнова убијен у Марсеју.

За изградњу новог споменика утрошено је 4.000 кубика обрађеног камена. Као узор за споменик послужила је раноантичка гробница персијског владара Кира. На самом улазу налазе се каријатиде са представама младих жена- мајки које стоје као симбол свих националности у Краљевини Југославији.