Постоји много обичаја везаних за начин спремања славе, али оно што често чујемо је полемика међу људима шта се након славе ради са свијећом и славским житом.

Свијећа и њена свјетлост симболизују свјетлост Христове науке. Свијећа гори цијелог дана на дан славе, а када желимо да је угасимо то чинимо са славским вином, а претходно се прекрстимо.

Ипак, према проповједањима свештеника славска свијећа која јеу углавном доста велика и не догори на сам дан славе, када се угаси ставља се пред икону или на неко друго мјесто у кући.

Обичај је да ту стоји до слиједеће године, а пали се приликом заједничких породичних молитви. Ако и дан након славе имате госте ваљало би да се помолите Богу и упалите свијећу, подсјећа портал Еспресо. Славско жито се кува и приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, али првенствено за покој душа свих предака у том дому.

Вјерници треба да знају да се жито служи за душе упокојених предака. Пшенично зрно у хришћанству је симбол вјечног живота, смрти и васкрсења, када се сије оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род. Жито се служи гостима и укућанима док се не поједе, јер је гријех да се баци.

ИСТО ЈЕ СА СВИЈЕЋОМ И ЖИТОМ НАКОН СВЕТОГ НИКОЛЕ

Хришћани вјерују да је Свети Никола чудотворац и да се многа чуда дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија свето миро, којим се лијече болесници.