Етнолог Јасна Јојић објаснила је како функционишу обичаји за Бадњи дан и Божић и открила зашто на тај дан не би требало трошити новац.

Српска православна црква и њени вјерници 6.јануара славе Бадњи дан и Бадње вече, дочекујући најрадоснији хришћански празник – Божић. Божићни празници са собом носе мноштво обичаја којих се народ држи. Етнолог Јасна Јојић детаљније је објаснила божићне обичаје гостујући на ТВ Прва.

„Бадњак је на тај дан исјечен, унијеће се негдје у ово вријеме у кућу, мада смо га многи већ и унијели јер нисмо имали гдје да га држимо. Домаћица треба да спреми оброк, да га постави на сто. По цркви и догматским обичајима, требало би да се нађе нека биљчица која расте, то је она травица, жито које купујемо на пијацама. Требало би да буде свијећа негде на столу, па се обично стави у жито и запали“, рекла је она и додала:

„Требало би по могућству да буде и крст неки, а од јела пребранац као већ традиционална божићна трпеза, хљеб, наравно, погача нека, салате, кисео купус је актуелан, и суво воће зато што је ово вријеме бадњака, храста, жирева, шишарки, ораха и тих биљака за које су људи сматрали да их иначе чувају од злих демона зато што су тврди. Онда домаћице у многим крајевима Србије бацају цијеле орахе, са љуском, у углове куће и на тај начин сматра да је са свих страна обезбиједила кућу од уласка било каквог зла, несрећа…“.

Јасна је објаснила и шта не би требало радити на данашњи дан, а посебно се тиче трошења новца.

„Оно што је традиционално код већине је да на овај дан не би требало трошити новац јер се сматра да ће се то онда дешавати цијеле године. Не би требало ништа позајмљивати из куће, ништа чак ни износити и требало би се суздржати од употребе оштрих ствари – игле, маказе, нешто што може да повреди. Има и обичаја гдје се на Бадњи дан нож забоде иза врата, поред прага, да чува породицу, а од вечерас па слиједећа два дана се не баца ђубре јер се рачуна да је са бадњаком у кућу ушла срећа. Ја мислим да све те обичаје треба да поштујемо на један рационалан начин, да нам они буду драги, да вјерујемо у њих, а не да будемо опсједнути тиме“.

Она је направила јасну разлику између паганких и црквених обичаја, те објаснила шта је оно што има дубоке везе са сујевјерјем.

„Не треба људи да слушају оне пријетње, видим да тога има по Интернету, десиће вам се ово или оно, ако урадите или не урадите нешто… Све ово о чему смо причали има дубоке везе са сујевјерјем, и они јесу добри, имају неки смисао ако се вратимо на сваки од тих обичаја уназад… Све датира из паганских обичаја, осим онога што је преузела црква, па је везала за Христа, а то је да се чесницом симболизује Христово тијело, црвеним вином Христова крв, да славимо његово рођење, да су му претходно намијестили у пећини сламу на коју би он легао, па се употреба сламе везује за Христа, али исто тако знамо да је слама пшеница, класје које је осушено…“.

Јасно је објаснил и какву симболику носи чесница која је саставни дио божићне трпезе.

„Прављење чеснице се везује за симболику Христовог тијела, а она се прави и због неке врсте предвиђања. Чесница се прави сутра ујутру, на Божић, ставља се парица, може дрен, да би чувао здравље, глог, да сачува од злих сила и наравно тамо гдје је постојало домаћинство у којем има пуно животиња може да се стави због, кукуруз, оно све што би јела овца… За чесницу кажу да не би требало да има квасац у себи, значи треба направити хљеб са прашком за пециво или киселом водом, објавио је Ало. Оно што је важно за наше претке било је да се чесница прави од неначетог брашна и неначете воде. Неначета вода је вода која је тог тренутка донијета са извора и није ни за шта друго коришћена“, поручује Јојић.