Прошло је 76 година од „крвавог прољећа” и страдања 30 мјештана Станова код Добоја.

76 godina od „krvavog proljeća”

Најмлађа жртва, коју су измасакрирале, а затим запалиле, усташке јединице из сусједног насеља Присаде и околних села, има је само четири дана.

Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина

Тешке усташке злочине тог кобног 20 марта 1945. преживјела је шестогодишња дјевојчице Невенка Алаџић, која је у масакру изгубила мајку Стану (31), брата Бошка (9) и сестру Марицу (12).

Према њеном свједочењу, злочинци су у подруму куће Николе Бјелобабе одвојили дјецу од жена. Жене су стријељане на оближњој њиви Марка Кузмића, а дјеци је наређено да легну на леђа након чега су усмрћена рафалима.

Након што су, заустављене у крвавом пиру, усташке јединице повукле из села, Невеникин отац Станко је заједно са другим мјештанима са три локације повадио остатке запаљених тијела својих најмилијих, који су сахрањени у неколико заједничких гробница на локалном гробљу.

Предсједник Мјесне заједнице Станови Драгиша Лазић је рекао да су преци очували сјећање на истину о страдању мјештана, а која ће се преносити и на наредна покољења.

Сњежана Пашалић, којој су од дједа страдала прва жена и сва дјеца, каже да је најмлађа жртва беба Жарко Билић био стар свега четири дана.

Којић: Ослобађање Дрековића наставак вријеђања српских жртава

Она наводи да је тог 20. марта 1945. године комплетан злочин трајао свега три часа, током којег су затечена дјеца, жене и старци свирепо убијени, тијела скрнављена, сјечене руке, ноге.

„Како су кренули из правца Руданке тако су прво побили породице Алаџић, Томанић, Кузмић, Билић, Нинковић. Затим су направили три згаришта гдје су те жене, дјеца и старци који су убијени и запаљени“, изјавила је Пашалићева.

Према њеним ријечима, крвави пир усташких јединица заустављен је у засеоку Брезик, по дојави да се приближава ослободилачка војска.

Она каже да су се потомци на обиљежавање одлучили како би се од заборава сачувало страдње њихових предака.

„Наши преци су убијени два пута. Убили су и онда их и запалили. Највећа жалост била би да буду убијени и трећи пут – да падну у заборав“, навела је Пашалићева.

Илиндански покољ: Ко сански Срби на Илиндан, тако страдају Богови

Осамдесетшестогодишњи Станко Билић каже да су му тада од оца убијена прва жена са двоје дјеце који су запаљени, а да су злочин починиле усташке јединице из комшијског насеља Присаде и околних мјеста.

Градоначеленик Добоја Борис Јеринић указује да је страдање невиних цивила, од којих је 12 дјеце, само потврда да су Срби слободарски народ ,и да су се током Првог и Другог свјетског рата, те посљедњег одбрамбено-отаџбинског борили за своје породице и домове.

„Народ који заборави своју историју и прошлост, не може градити садашњаст а самим тим нема ни будућност“, рекао је Јеринић

.