Прошле су 23 године од како је Драган Гаговић, српски борац, ратни начелник фочанске полиције, брутално убијен од руке француских војника СФОР, на путу између Устипраче и Чајнича, и то док су у аутомобилу са њим била малољетна дјеца. Убијен је 9.јануара 1999.године, на рођендан и крсну славу његове отаџбине, Републике Српске.

Драган Гаговић

Наиме, јединице СФОР учиниле су тада препад и убиле Драгана Гаговића на овом путу када се он, са још петоро дјеце, старости од 11 до 13 година, које је возио у свом аутомобилу марке „Голф“, враћао са курса за каратисте који је одржан на планини Тари у Србији. Дјеца су правим чудом остала жива и неповређена!

Према званичним наводима представника СФОР, Драган Гаговић је убијен од стране франсцуских војника СФОР, наводно „у самоодбрани“. Међутим, изјаве петоро дјеце која су се налазила у колима заједно са њим указју да је он буквално ликвидиран, тако што му је пуцано с леђа.

Овај напад на Гаговића је извршен уз помоћ неколико десетина војника, моторних возила и камиона, као и уз помоћ хеликоптера. Након убиства Гаговића, извршено је и хапшење петоро дјеце, која су се са њим налазила у колима, и која су након више сати проведених „у притвору“ враћена својим родитељима.

Ова дјеца су по сопственој и то истоветној изјави, непосредно по хапшењу била приморана да сједе на снијегу, у току транспорта су морала да сагну главе како не би видјела гдје их одводе, а у бази СФОР-а су детаљно испитивана. У бази СФОР-а су ова дјеца и прегледана од стране љекара, који је утврдио да дјеца нису задобила телесне повреде, али им је исти љекар наговјестио да ће имати тешке психичке посљедице.

Војислав Бодирога, Гаговићев пријатељ и колега испричао је за „Време“ како је текао кобни дан, у ком је Гаговић брутално, и без разлога ликвидиран!

– С Таре смо нас тројица тренера с десеторо дјеце кренули 9. јануара изјутра. У Драгановом голфу, осим њега, биле су још четири дјевојчице и један дјечак, сви између 11 и 13 година. Ми смо ишли иза њих пошто се, упркос договору, нисмо нашли у Вишеграду. Код Устипраче, на мосту који води према Чајничу, наишли смо на барикаду: препречен камион СФОР-а и двојицу војника без икаквих ознака. Они су нам рекли да је пут затворен због мина, а на питање гдје је наша полиција, одговорили су да она о томе није обавијештена. Пустили су нас негде око један и петнаест. Недалеко одатле, на једном превоју, видјели смо Драганов голф преврнут на кров. Стали смо и видели крв и дијелове мозга на крову изрешетаног аутомобила, дјечји шал и сувенире понијете са Таре. Драгана и дјеце није било. Дјеца су стигла у Србиње тек око 6 сати, у међувремену су их држали, испитивали и ваљда их убјеђивали да нису видјела то што су видјела већ да су сањала – казао је он.

Драган Гаговић по професији је био дефектолог, до 1990. године радио је као васпитач у КП дому у Фочи, а онда је постављен за командира станице милиције.

Године 1992. постао је начелник СУП-а, а од 1993. до 1995. командовао је специјалном јединицом МУП-а РС.

Напустивши полицију почео је да се бави приватним бизнисом основавши шпедитерску фирму „Ипон“. Био је тренер у КК „Сутјеска“, који је проглашен за најбољи спортски клуб у Србињу.

Иза њега је остала супруга у другом стању и ћерка Исидора из првог брака. СФОР је вратио његово тијело тек у понедјељак навече, вјероватно чекајући да се смире страсти. Сахрањен је 13. јануара, а у Србињу је званично проглашен дан жалости. Отказане су све прославе српске Нове године.

Хашки трибунал је против Гаговића подигао оптужницу 1996. године, теретећи га по командној одговорности, али је и међу Бошњацима, који су га цијенили као часног полицајца, било спремних да свједоче у његову одбрану.