Шта је америчка агенција тражила у Чачку?

Шпијуни Америчке обавјештајне службе у својим радним задацима никад нису заобилазили Србију. То још само једном потврђује најновији објелодањен документ ма званичном ЦИА сајту који датира од 29. септембара 2000. године, шест дана прије догађаја познатог као „5. октобар”, којим је са власти скинут дотадашњи предсједник Савезне Републике Југославије, Слободан Милошевић.

„Почела је кампања опозиционих протеста. Демократска Опозиција Србије (ДОС) овога поподнева започела је своје окупљање у центру Београда како би објавили своју стратегију за преузимање контроле над предсједавањем СРЈ од Милошевића у наредним данима. Скуп је почео касно и маса је бројала само око 20 000.

Високи званичник ДОС-а, Ђинђић, објавио је да ће други скуп бити одржан у центру Београда, вечерас у 18:00 часова по локалном времену, а додатни скупови су очекивани по Србији овог викенда. Ђинђић је рекао да је планирано да генерални штрајк широм Србије почне у понедјељак. У многим градовима и општинама, ученици и наставници бојкотују наставу док Коштуница не постане предсједник, а доктори, медицинске сестре и трговци планирају да ураде исто, судећи по извјештајима новина“, наводи се између осталог у документу који је је објављен на званином сајту Америчке обавјештајне службе.

Познато је да је педесетих година прошлог вијека Америчка обавјештајна служба сачинила и шпијунске извјештаје из Чачка, са којих се такође постепено скидају ознаке тајности. Занимало их је, прије свега, шта се ради у војсци, армијским и новим индустријским предузећима. Привредна и војна шпијунажа биле су основни задаци, па је само један од 13 речених докумената, и то из 1951, садржавао податке о антикомунистичком покрету отпора у западној Србији.

„Из данашњег угла лако је уочити да су ти шпијунски извјештаји били језгровити, са подацима скоро стопостотно тачним. А тамо гдје је шпијун био у недоумици, назначио би да је податак непровјерен, преузет из штампе или је ријеч о индицијама. Ако нешто није видио, навео би да је вијест добио од „информатора”, дакле од нашег човјека доушника, врбованог или плаћеног“, рекао је за РИНУ новинар Гвозден Оташевић, који је написао књигу „Шта је ЦИА тражила у Чачку“.

Из Чачка у Америку тада су стизале информације о борбеном поретку у ЈНА, шпијуни су јављали и да припадници Кноја никад нису утврдили ко је из канцеларије у Трстенику украо планове за конструкцију авионских мотора и да празне вагоне на жељезничком колосјеку у чачанској Фабрици хартије вуку четири вола.

До појединости је била покривена дјелатност Војнограђевинског предузећа „Ратко Митровић” из Чачка, у извјештајима од 23. августа 1951. и 17. јануара 1952. Тих година колектив је био од државне важности, јер је „Ратко Митровић” подизао три војне фабрике у овом дијелу државе, „Слобода” у Чачку, „Милан Благојевић” у Лучанима и „Прва петолетка” у Трстенику.