Прва жена романописац у српској књижевности Драга Гавриловић је рођена 1854. у црњанској угледној породици Милана и Милке Гавриловић, гдје се доста полагало на образовање и васпитање дјеце.

Осим трага који је оставила у литератури она је била и претеча борбе за права жена на овим просторима. Углавном је живјела и стварала даље од метропола и у сјенци много познатијег пјесника и сликара Ђуре Јакшића. Права афирмација жена у нашем стваралаштву почела је тек у овом вијеку, а тада је дошло и до освртања на живот и дјело Драге у Српској Црњи гдје се све више на њу скреће пажња.

Директор овдашњег Културног центра, који носи име најпознатијег српског романтичара, Родољуб Бошкић истиче намјере културних посленика да се Драги Гавриловић и њеном дијелу врати мјесто које им припада.

Једна улица у варошици је добила њено име, а испред Културног клуба покренута је иницијатива да тако учине и остала мјеста у Србији која су на неки начин везана за стваралаштво списатељице првог „женског” романа.

„Отаџбина” новине и портал што опет носе име по познатој Ђуриној пјесми, а баве се познатим ствараоцима из овог краја, редовно уступају простор њеном дјелу.

Љиљана Никић, млада професорка српског језика у основној школи у селу Радојево смјештеном на граници с Румунијом, недалеко од Српске Црње, бави се изучавањем дела Драге Гавриловић, а оно је и тема њене докторске дисертације чија је припрема при крају, подсјећа Политика.

Драга је рођена 1854. у црњанској угледној породици Милана и Милке Гавриловић. Отац се поред трговине бавио и општинским пословима и једно вријеме радио као школски управитељ. У породици се доста полагало на образовање и васпитање дјеце. Она су поред матерњег српског језика знала и мађарски и њемачки, имали су музичко образовање и били су упознати са књижевним дешавањима тог доба. Драга је четири разреда основне школе завршила у Новом Саду, затим је живјела у свом родном мјесту и уз мајку се бавила домаћинским пословима, што је све била припрема за уобичајени живот и судбину жена тога времена.

Међутим, због заинтересованости за бољи положај жена у друштву и жеље да кроз свој позив стекне и независност, Драга уписује и завршава учитељску школу у Сомбору. У том граду снажно упориште имао је покрет Уједињена омладина српска, а захваљујући тој асоцијацији је 1871. године донијета Уредба о Вишим српским дјевојачким школама којом је дозвољено женској омладини да редовно похађају наставу.

Драга Гавриловић је била припадница једне од првих генерација дјевојака које су стекле право да се редовно школују и након основне школе. Кроз учитељско школовање била је у окружењу у ком се његовала писана ријеч. Све то ишло је на руку развијању њеног књижевног талента, али и приближавању и усвајању идеја Омладинског покрета, утемељеном на учењу Светозара Марковића. Прије свега њу је привукла идеја о женској еманципацији и она је њу, кроз своје књижевно стваралаштво обрађивала и заступала.

Њена прва објављена пјесма „У спомен Ђури Јакшићу” написана је на вијест о смрти песника 1878. године. По завршеној учитељској школи враћа се у Српску Црњу. Ту почиње свој учитељски рад коме се потпуно посвећује, али много ради и на просвећивању жена.

Тек од јануара 1884. године Драга Гавриловић почиње да објављује дужу прозу „Из учитељског живота”. У том тренутку она има тридесет година, самим тим и искуство о свом позиву, а и о вриједностима живота уопште. Могу се наслутити и њена лична разочарења, успони и падови.

Од тада заступљена је у периодици свога времена, „Јавору”, „Орлу”, Змајевом „Невену”’ и „Садашњости” са својом прозом и преводима на њемачки. У свим њеним приповјеткама сусреће се лик високо моралне учитељице чији је живот усмјерен на сврсисходност и значај позива и на добробит свога народа. У новосадском „Јавору”, чији је власник Јова Јовановић Змај, 1889. године објављује „Дјевојачки роман”. По мишљењу критичара, ова књига заузима главно мјесто њеног књижевног стваралаштва и даје јој мјесто прве жене романописца у нашој књижевности. Сматра се да писање и истраживање о дјелу Драге Гавриловић још нису завршени.