„Велики балкански воз“ Балканзуг кренуо је на своје прво путовање у јануару 1916. године, тек када је Србија већ постала окупирана. Версајским мировним уговором ова линија је укинута на захтјев поражених сила.

За царевину Еемачку, пројекат „балканског воза (Балканзуг)“ није био обичан транспортни подухват: ријеч је била о начину да се ефикасно, тадашњим најмодернијим саобраћајним средством огромне логистичке моћи, споје германска империја и Отоманска Турска, односно, учине доступним енергетски извори Блиског истока убрзано растућој индустрији царевине.

Рута је водила од пријестонице Берлина, преко пријестонице Аустроугарске царевине Беча, затим мађарског главног центра Будимпеште, и даље преко Софије у Царевини Бугарској до Цариграда (Константинопоља) у коме је столовао отомански султан Мехмет В.

Проблематичан је био онај дио пруге од обале Саве код Земуна до клисуре на уласку у Царевину Бугарску који је ишао кроз омалену Краљевину Србију са којом од успостављања династије Карађорђевић, најближе могуће повезане са руском династијом Романов, маја 1903. године, није било могуће направити никакав споразум. Србија је требала и Русији на њеном путу ка топлом мору Јадрану и као чувар Дунава, а примјетан је био и све јачи утицај Француске која је имала своје идеје о жељезничком повезивању са Блиским истоком, из истих разлога као и Њемачка.

„Велики балкански воз“ Балканзуг кренуо је на своје прво путовање у јануару 1916. године, тек када је Србија већ постала окупирана, њена војска ишчезла у беспућима Албаније након пораза у њемачкој офанзиви у јесен 1915. године, све у повлачењу порушене пруге и мостови поправљени, а британска и француска војска задржане великим снагама у области Солуна да не представљају пријетњу новој стратешкој линији комуникације.

Компанија која је руководила „Балканзуг“-ом звала се МИТЕУРОПА

Да прославе успостављање линије од које су сви очекивали много, у српском граду Нишу јануара 1916. срели су се њемачки цар Виљем други и бугарски цар Фердинанд. На станици су свиране њемачка, аустроугарска и бугарска химна. Идуће године, Виљем други је овом линијом отпутовао на Босфор, у посјету отоманском султану Мехмету В. У окупираној Србији, снажне бугарске и њемачке јединице су патролирале трасом пруге спријечавајући евентуалне диверзије српских герилаца „четника“ на прузи или нападе на сам воз.

По окончању Првог свјетског рата, једна од најважнијих ставки Версајског споразума којим су уређени услови примирја, односно пораза Централних сила, била је да неће бити допуштен никакав директан воз односно транспорт између Њемачке и Турске. Сав железнички превоз вршиће француски Симплон Експрес и то тако да не прелази територије послератних држава Немачке и Аустрије…, наводи се на ФБ профилу Банета Гајића.