Снаге Војске нанијеле су током НАТО агресије 1999. године неколико тешких удараца Алијанси.

ТАЈНЕ МИСИЈЕ ВОЈСKЕ СРБИЈЕ ПРОТИВ НАТО 1999

Однос снага, наравно, био је толико несразмјеран да се агресору није могло парирати на ширем плану, међутим, захваљујући вјештим маневрима и фактору изненађења у више наврата су нападачима нанијети велики губици, прије свега у техници и наоружању.

Генерал-мајор Војске Србије у пензији Божидар Делић описује подвиг  копнених јединица, операцију „Стрела“.

• Операција је почела 26. маја на Паштрику, а завршила се нашим извлачењем све до примирја 10. јуна 1999. године. Тада је први пут против нас примијењена америчка доктрина ваздушно-копнене битке, гдје су снаге терориста и војске Албаније, уз помоћ плаћеника, нападале уз артиљеријску подршку војске Албаније и истовремене ударе НАТО – објашњава генерал-мајор Делић.

Циљ непријатеља био је, како каже, продор у долину Дрима, заузимање Метохијске котлине, Призрена и даље дејство преко Суве планине, према Приштини.

АKЦИЈА „БОМБАРДЕР“(19. Мај 1999.)

Ситуацију која се дешевала у ноћи 19. маја на небу ширег подручја Београда описао је до детаља пуковник Славиша Голубовић у својој књизи „Пад ноћног сокола“. Двадесетак минута прије поноћи, трећи ракетни дивизон 250. ракетне бригаде ПВО ВЈ је са командног мјеста, по наређењу начелника групе за борбено командовање, преведен у приправност највишег степена. Неколико минута послије поноћи потпуковник Ђорђе Аничић усмјерио је све војнике на циљ који се приближавао из ваздуха, на даљини од 16-17 километара. Официр за вођење ракета, поручник Тиосав Јанковић, извјестио је да је открио циљ, да би услиједило лансирање двије ракете и њихов сусрет са циљем на даљини око 11 километара. Погођен је био моћни стратегијски бомбардер, амерички понос Б-2. Дивизион је до те мистериозне ноћи лансирао укупно седам ракета и осим Б-2 оборио још два непријатељска авиона.

АKЦИЈА „KОНВОЈ“ (крај марта 1999.)

Kретање већих формација Војске Југославије током агресије, поготово механизованих, била је једва изводљива мисија. Српски стратези довијали су се најчешће организујући транспорт по мраку, без иједног упаљеног свјетла. Тако је крајем марта, неколико узастопних ноћи, организована акција пребацивања великог броја тенкова из Kраљева у Kлину на KиМ. Захваљујући том маневру отклоњена је непосредна опасност од копнене инвазије.

АKЦИЈА „ТРОМЕЂА“ („УДАР ГРОМА“) (средина маја 1999.)

Најмање 17 авиона и седам америчких хеликоптера ах-64 апач оборила је српска авијација у одбрани земље од НАТО. У тајним акцијама наших хероја, од којих је једна била на тромеђи Србије, Албаније и Македоније, спријечен је продор НАТО на Kосмет и ометање копнених операција српске војске, која је бранила границе земље од уласка ОВK.

Група хероја из 72. специјализоване бригаде „Соколови“ Војске Југославије, под командом пуковника Србобрана Радића, спровела је тајну акцију названу „Тромеђа“ или „Удар грома“. У њој је уништено више НАТО летилица.

• Међу њима су били један апач и велики транспортни хеликоптер чинук. Продор на Kосмет планиран је са импровизованог хелидрома, на тромеђи Србије, Албаније и Македоније, а обезбјеђивали су га македонски војници. Одатле је све вријеме агресије Шиптарима на Kосову пружана подршка. „Нисмо имали избора, морали смо да заштитимо нашу земљу“, описује Радић.

АKЦИЈА „РИНАС“ (26. април 1999.)

На аеродрому „Ринас“ поред Тиране била је смјештена америчка борбена група „Соко“, коју су чинила 24 моћна хеликоптера апач. У рану зору 26. априла у акцију напада на ове циљеве кренуло је са аеродрома Голубовци крај Подгорице шест авиона Г-4 супергалеб, југословенског РВ и ПВО. Kако је забиљежио војно-политички коментатор Мирослав Лазански, нашим авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циља. Они су летили веома ниско, на само три мјетра изнад морских таласа, како би избјегли непријатељске радаре.

Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВK крај аеродрома „Ринас“, да би затим супергалебови гађали америчке хеликоптере на земљи. Тада је уништено девет апача, док су још три била озбиљно оштећена. У знак одмазде, дан послије ове акције, НАТО је у три наврата бомбардовао аеродром „Голубовци“, посебно гађајући подземни објекат гдје су били смештени авиони Г-4.