Фрушка гора, војвођанска планинска љепотица је, осим по дивној природи, позната и као дом великог броја православних манастира који су јој и донијели надимак – српска Света гора.

Ипак, да ли сте се икада питали – зашто је БАШ Фрушка гора изабрана као мјесто изградње толиког броја светиња? Одговор на то питање крије интересантну причу препуну историје, али и предања и прича овог краја.

Легенда каже да је шире подручје Фрушке горе од давнина било богато светилиштима. Кажу да је, током 16. и 17. вијека на овом простору било више од 35 манастира. До данашњих дана, на простору дужине 50 и ширине 10 километара, сачувано је 17 тих старих светиња због чега је ова војвођанска планина, осим као најстарији национални парк у Србији, 1990. године проглашена и за културно добро од изузетног значаја за Србију, а предложена је и за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.

Ипак, прича о томе зашто је баш Фрушка гора изабрана као мјесто градње оволиког броја светиња на једном мјесту највјероватније је старија од хришћанства.

– Од како је света и вијека људи су олтаре/жртвенике градили на узвишењима, а Фрушка гора је дефинитивно једино километрима унаоколо доступно узвишење, те не чуди њена рана сакралност. О томе свједоче и ископине на неколико локалитета – објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Хришћанске цркве су и иначе, по правилу, подизане на мјестима која су још од раније важила као света. И тако се Фрушка гора “наметнула” као логичан избор.

Још један од разлога због којих је тако много манастира подигнуто на овом мјесту јесте и чињеница да је Фрушка гора богата природним ресурсима. Манастири су одувек функционисали у спрези са природом. Било им је потребно нешто плодне земље, парче шуме и оно најбитније – извор чисте и питке воде.

За то је одличан примјер фрушкогорски манастир Јазак, који је изграђен у истоименом селу и познат је и по природној изворској Јазак води. На овом локалитету налазе се кречњачко-доломитске стијене које су старе више стотина милиона година, а које се могу видјети и на површини, непосредно у близини манастира. Кроз њих протиче Јазак вода и тим током добија свој изузетан хемијски и минерални састав, који је чини погодном за свакодневну конзумацију.

Дио легенди

Многобројне легенде краја наводе да је Фрушка гора била свето мјесто за Србе још у доба Немањића. Сматра се да је краљ Драгутин, у периоду када је владао као “краљ Срема” свој утицај на овим просторима учвршћивао зидањем већег броја манастира, а да су након њега слично поступали и краљ Милутин, цар Душан и кнез Лазар.

Тако је, легенда каже, најстарији манастир на Фрушкој гори – Привину Главу, подигао још у 12. вијеку неки властелин Прива/Приба. Краљ Драгутин основао је Бешеново, Велику и Малу Ремету, док се манастир Врдник везује за кнеза Лазара.

Ипак, историјска је чињеница да озбиљније монашко насељавање Фрушке горе почиње са породицом Бранковић која послије слома српске деспотовине, средином 15. вијека, добија ове предјеле на управу. Деспот Ђурађ је од папе Николе В тада добио дозволу да подигне девет манастира намењених православним свештеницима и вјерницима.

Бранковићи су, највјероватније, неке од њих подигли из темеља, док су неке зидали на развалинама напуштених римокатоличких самостана. Ипак, то су информације које је данас тешко доказати. Највећи број историчара и теолога за најстарији манастир Фрушке горе сматра Крушедол који потиче с почетка XВИ вијека.

– Када говоримо о манастирима, немамо јасних историјских података о њиховом постојању прије прве половине 16. вијека када се у турским дефтерима помиње већи број српских православних манастира у неколико нахија које су покривале област Фрушке горе. Није тешко закључити да су монаси изабрали ову планину због њене истовремене негостољубивости према пољопривредној култивацији, али и питоме природе и не толико густе шуме – објашњава професор Неђић.

Бјежећи пред Турцима и носећи са собом свете књиге, иконе и мошти српских светитеља, народ је у деценијама и вијековима који су услиједили долазио у фрушкогорске манастире и насељавао се уз њих.

– Различит је број манастира који се помињао кроз историју, али постоји тај број од 17 манастира који су имали најдуже трајање и постоје и данас. То су: Кувеждин, Раковац, Бешеново, Шишатовац, Старо Хопово, Ново Хопово, Гргетег, Јазак, Мала Ремета, Крушедол, Привина Глава, Ђипша, Петковица, Врдник, Беочин, Велика Ремета и Фенек који није на самој Фрушкој гори, али се увијек убрајао у њене манастире. Поред њих, у најранијим документима помињани су још неки манастири од којих се за четири зна да су сигурно били православни, а то су Буковац, Варосово, Мунтаљ, Стејановци – истиче професор Неђић.

Фрушкогорски манастири су били сабиралишта верника, али и мјеста културе и писмености. У њима су боравиле небројене личности значајне за историју ових простора, али и цијелог Балкана – Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Лаза Костић, Ђура Јакшић… Служили су као инспирација пјесницима – Бранку Радичевићу, Јовану Јовановићу Змају, Милици Стојадиновић Српкињи… На њиховим зидовима и иконостасима свој таленат заувијек су оставили умјетници – Захарије Орфелин, Јов Василијевич, Павле Симић, Урош Предић, Стеван Алексић…

Нажалост, бурна времена и тешки дани нису мимоишли ни Фрушку гору и њене светиње.

– Нема манастира који није претрпио неки вид разарања, и то у више наврата током бурне историје, тако да је тешко говорити о томе да је негдје очувана првобитна црква. Неки манастири рушени су до темеља (као на примјер Бешеново), а многи дјелимично, посебно током Другог свјетског рата од стране усташа. Ниједна манастирска црква није изашла из тог периода цјеловита – наглашава професор Неђић.

Срећом, оно што су једни рушили, други су градили. А на Фрушкој гори увијек је било вјерника спремних да обнављају и изнова подижу манастире чувајући тако континуитет духовног живота на “српској Светој гори”.

Обнова фрушкогорских манастира почела је 1953. године када су кренули радови на цркви и конаку Новог Хопова. Тај подухват траје и данас! Оно што посебно радује вјернике јесте чињеница да се старим светињама посљедњих година придружују и нове цркве.

– Поред поменутих 17 манастира познатих из прошлости, имамо још пет манастира који су обновљени или установљени у новије доба – Савинац, Манђелос, Ваведење, Грабово и Беркасово код Шида. Тако је укупан број активних манастира на Фрушкој Гори данас 21 – каже професор Неђић са Богословије у Сремским Карловцима.

Фрушкогорске светиње посљедњих година све више посјећују и туристи јер су, осим центара духовности, ови манастири и мјеста на којима историја и данас живи. Под њиховим сводовима вјечни мир нашли су многи владари, светитељи и црквени оци Србије.

У Крушедолу су остаци моштију Светих Бранковића, гробови патријарха Арсеније ИИИ Чарнојевића и Арсеније ИВ Јовановића Шакабенте. Ту је сахрањена и књегиња Љубица, као и краљ Милан Обреновић. Манастир Врдник чува дио моштију кнеза Лазара и Светог Теодора Тирона, као и мошти Свете великомученице Анастасије, а као једна од највећих светиња читаве Фрушке горе, у манастиру Јазак, почивају мошти посљедњег српског средњовековног цара – Уроша Немањића.