НОВОСТИ

ЕВО ШТА ЈЕ АРКАН РЕКАО О ХРВАТИМА НАКОН ТУЧЕ НА МАКСИМИРУ Фудбал је увијек био пуно више од игре… |

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ЈЕДИНО ЗНАО ИСТИНУ „Кад дође вријеме он ће се сам појавити…“ |

ШТА ЈЕ РЕКАО ТИТОВ ЉЕКАР? Броз је само ово држао уз себе |

ШТА ВЕЖЕ МАЛО МЈЕСТО У СРБИЈИ И НАЦИСТИЧКУ ЊЕМАЧКУ? Које све благо крије Рудна глава? |

ДОБОЈСКИ КАЗАМАТ У БАРАКАМА ГДЈЕ СУ ЛИПСАЛИ ЗАРАЖЕНИ КОЊИ Аустроугарска формирала први концетрациони логор у модерној Европи искључиво за Србе |

НИЈЕМЦИ СУ ГА ИЗВЕЛИ НА СТРИЈЕЉАЊЕ, САМО ГА ЈЕ БОГ СПАСАО: Написао је најтужнију пјесму коју су КОМУНИСТИ забранили, а она је ОЖИВЈЕЛА |

ОТКРИВАМО: Комунисти возили помије и млијеко у возилу у ком је убијен краљ Александар! На крају је завршио на војном отпаду |

ЧАСТ ЈЕ ОДБРАЊЕНА: Ово је прича о судбини српских ратних барјака! |

ПРИНЦ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ: Ништа није било праведније од уједињења 1918. |

ДЈЕДА МИЛОЈЕ ЈЕ ШПИЈУНИРАО ЧАК И ТИТА: Био је СУПЕРОБАВЈЕШТАЈАЦ, говорио 4 језика и сваком је могао да уђе у душу! |

У Хашанима у уторак обиљежавање 40 година од смрти Бранка Ћопића

20/03/2024

У Хашанима, родном мјесту књижевника Бранка Ћопића у уторак, 26. марта, биће обиљежено 40 година од смрти великог књижевника.

 

 

Директор Јавне установе „Башта сљезове боје“ Блаженка Кењало рекла је Срни да ће се учесници окупити у Хашанима код спомен- школе „Бранко Ћопић“.

 

Према њеним ријечима, у 10.00 часова биће положени вијенци на бисту књижевника, а након тога је планирано обраћање званица и књижевни час у спомен-кући.

 

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.

 

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

 

Његова антологијска збирка приповједака „Башта сљезове боје“ освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо“.

 

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.

 

Други свјетски рат подстакао га је да напише романе „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј, бронзана стражо“ и „Осма офанзива“, затим приповијетке „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Љубав и смрт“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Горки мед“, „Свети магарац“, „Људи с репом“ и збирке пјесама „Огњено рађање домовине“ и „Ратниково прољеће“.

 

Написао је и романе за дјецу „Орлови рано лете“, „Славно војевање“ и „Битка у златној долини“ /познати су као „Пионирска трилогија“/ и „Магареће године“, збирке „Приче партизанке“, „Вратоломне приче“, „Приче испод змајевих крила“ и „Доживљаји мачка Тоше“.

 

Написао је збирке пјесама „Чаробна шума“, „Армија одбрана твоја“, „Партизанске тужне бајке“, „Вечерње приче“, „Дједа Тришин млин“ и „Несташни дјечаци“.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести