НОВОСТИ

Фицо Зеленском: Узалуд нас убјеђујеш, сви у ЕУ знају да Украјина губи у сукобу |

Преминуо Борислав Паравац |

Сарајево: Грађани пети дан траже утврђивање одговорности због трамвајске несреће |

Еко топлане Бањалука: Раст трошкова три пута већи од раста цијене гријања |

Почео нови ирански удар на Израел |

ЗАБОРАВЉЕНА СВЕТОСАВСКА ХИМНА: Пој, Србе, пој написана је у Крагујевцу, а захваљујући њеном аутору данас постоји школска слава Свети Сава |

Станивуковић запошљава и ”кушача” |

Један од смјешнијих српских израза „Надрљао као Жути“, потекао је из веома тужне приче о младићу неупућеном у наше обичаје |

Зашто је ВАЖНО да СРБИ посте сриједом и петком: ОВО су све ЗАБЛУДЕ које прате овај давни обичај |

ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Више од 2.000 се никада није вратило |

СРПСКИ ОБИЧАЈИ: Важна улога „иглара“ код сваког свадбеног весеља |

Трамп: Напредујемо „испред рока“, убијено 48 иранских лидера |

Иранци тврде да су погодили амерички носач авиона – Централна команда САД демантује |

Додик: Увијек и изнова бранити темеље Републике |

НАПАЛИ СРБЕ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА У тешком бомбардовању на хиљаде цивила изгубило живот, тачан број никада није утврђен

19/12/2023

Србијa сваког 6.априла обиљежава Дан сјећања на почетак Другог свјетског рата у Југославији 1941. године, када је у јутарњим часовима почео ваздушни напад нацистичке Њемачке на Београд.

Нападом је Југославија увучена у Други свјетски рат, иако су југословенске владе, и прије и послије пуча 27. марта, свим расположивим средствима настојале то да избјегну.

 

И пучистичка влада Душана Симовића, такође је покушала да избјегне рат, чак је и признала акт потписан 25. марта у Бечу да ће поштовати обавезе које је претходна краљевска влада потписала. Њемачка и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска, Краљевину Југославију су напале без објаве рата.

 

Колико се зна, у ваздушним нападима на Београд који су започели око 06.30 сати, и трајали, у више налета, током два дана, учествовала су 484 њемачка ваздухоплова, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

 

Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да је било 2.274 погинулих, подсјећа Информер. У Београду је у ваздушним нападима уништен велики дио стамбеног фонда, објекти инфраструктуре, али и бројни објекти културе и храмови. Посебно је трагична судбина националне библиотеке. Већ у првом, од укупно четири таласа бомбардовања, тог дана страдала је зграда Народне библиотеке на Косанчићевом вјенцу. Старо здање библиотеке захватио је пожар који није угашен.

 

Априлски напад на Југославију био је одмазда за 27. март 1941. када је оборена влада и намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић. Влада Цветковић-Мачек је два дана раније, у настојању да некако одржи земљу ван ратних збивања, а послије бројних притисака и условљавања из Берлина, 25. марта 1941. у Бечу, потписала протокол о приступању Тројном пакту.

 

Услиједиле су, у Београду, и другим градовима земље 27. марта 1941. масовне демонстрације, као израз подршке пучу, и западним савезницима. Београдску владу је о часу напада претходно обавијестио војни аташе Краљевине Југославије у Берлину, пуковник Владимир Ваухник.

 

За вријеме масовног бомбардовања југословенских градова на хиљаде цивила је изгубило живот, а дошло је и до значајних материјалних разарања, попут уништења привредних, образовних, здравствених и културних здања. Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести