НОВОСТИ

Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? |

ИЗГРАЂЕНА У ТОКУ РАТНИХ ГОДИНА ПРВОГ СРПКОГ УСТАНКА Најрепрезентативнија грађевина у Карађорђевом граду |

МОНУМЕНТАЛНА БЕОГРАДСКА КАПИЈА За вријеме владавине цара Леополда српска пријестоница је први пут ослобођена од турске власти |

МЈЕСТО УКРШТАЊА ПРИРОДНИХ И ДУХОВНИХ ЉЕПОТА Задужбина сестре Милоша Обилића након Косовског боја, прави је мали рај на земљи |

ТРИ У ЈЕДНОМ! На овом мјесту налази се камен и бунар Марка Краљевића |

Заборављени споменик у Бањалуци стар скоро 150 година |

Огласио се Основни суд у Бањалуци о захтјеву ВСТС за брисање Додика из регистра |

Током три мјесеца у Српској рођено 2.006 беба |

Амиџић: Шмит наметнуо одлуку, Хасановић потписао, поставио сам питање оправданости |

Иран покренуо нови талас напада на Израел |

НАПАЛИ СРБЕ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА У тешком бомбардовању на хиљаде цивила изгубило живот, тачан број никада није утврђен

19/12/2023

Србијa сваког 6.априла обиљежава Дан сјећања на почетак Другог свјетског рата у Југославији 1941. године, када је у јутарњим часовима почео ваздушни напад нацистичке Њемачке на Београд.

Нападом је Југославија увучена у Други свјетски рат, иако су југословенске владе, и прије и послије пуча 27. марта, свим расположивим средствима настојале то да избјегну.

 

И пучистичка влада Душана Симовића, такође је покушала да избјегне рат, чак је и признала акт потписан 25. марта у Бечу да ће поштовати обавезе које је претходна краљевска влада потписала. Њемачка и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска, Краљевину Југославију су напале без објаве рата.

 

Колико се зна, у ваздушним нападима на Београд који су започели око 06.30 сати, и трајали, у више налета, током два дана, учествовала су 484 њемачка ваздухоплова, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

 

Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да је било 2.274 погинулих, подсјећа Информер. У Београду је у ваздушним нападима уништен велики дио стамбеног фонда, објекти инфраструктуре, али и бројни објекти културе и храмови. Посебно је трагична судбина националне библиотеке. Већ у првом, од укупно четири таласа бомбардовања, тог дана страдала је зграда Народне библиотеке на Косанчићевом вјенцу. Старо здање библиотеке захватио је пожар који није угашен.

 

Априлски напад на Југославију био је одмазда за 27. март 1941. када је оборена влада и намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић. Влада Цветковић-Мачек је два дана раније, у настојању да некако одржи земљу ван ратних збивања, а послије бројних притисака и условљавања из Берлина, 25. марта 1941. у Бечу, потписала протокол о приступању Тројном пакту.

 

Услиједиле су, у Београду, и другим градовима земље 27. марта 1941. масовне демонстрације, као израз подршке пучу, и западним савезницима. Београдску владу је о часу напада претходно обавијестио војни аташе Краљевине Југославије у Берлину, пуковник Владимир Ваухник.

 

За вријеме масовног бомбардовања југословенских градова на хиљаде цивила је изгубило живот, а дошло је и до значајних материјалних разарања, попут уништења привредних, образовних, здравствених и културних здања. Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести