Кула Гардош данас је један од најпрепознатљивијих симбола Земуна и мјесто које обавезно посјете сви они који долазе у овај дио Београда. Ипак, чак и међу Земунцима, много је заблуда када је у питању овај објекат… почев од имена.

Изнад кровова земунских кућа и звоника цркве Светог Николе већ се деценијама немо уздише импозантна грађевина од цигле и опеке, један од посљедњих трагова некада моћног Аустроугарског царства на тлу данашње Србије – Гардош кула или, како Земунци воле да је зову – Кула Сибињанина Јанка.

Историјски, заправо су погрешна оба назива, али то није једина грешка која већ вијековима опстаје када је у питању овај објекат, наводи Историјски забавник.

Гардош кула – не једна од четири, него једна од седам споменика!

Кулу која се већ деценијама као стражар уздише изнад Земуна изградиле су мађарске власт 1896. године у част прославе хиљадугодишње владавине на овим просторима. Одатле и право име ове грађевине – Миленијумска кула.

Градња на Гардошу је завршена 5. августа 1896. године, а њено свечано отварање било је 15 дана касније, 20. августа 1896.

Већина Земунаца ће вам рећи да је баш ово мјесто за изградњу куле изабрано зато што је њихов град у то вријеме био најјужнија тачка царства, а да су Угари жељели да подигну четири куле на четири стране свијета, у најудаљенијим мјестима своје државе. Ипак, ово је само дјелимично тачно.

Миленијумска кула заправо је једна од седам споменика потпуно различите архитектуре којим је Угарска хтјела да обиљежи своју хиљадугодишњу државност. Наиме, према легенди, Мађарска је настала спајањем седам племена па је због тога било симболички важно подићи и седам споменика.

Два посвећена овој годишњици изграђена су у Мађарској, у градовима Опустасер и Панонхалм, два у данашњој Словачкој у градовима Нитра и Девин, један у Украјини, код града Мухатчево, један у Румунији, код Барошева и овај седми – Земунска кула који се и јесте налазио најјужније. Централни Миленијумски споменик подигнут је у Будимпешти и налази се на Тргу хероја.

До данашњих дана, осим Земунске куле, опстали су још само споменици у Мађарској – у Панонхалму и Опустасеру, док су остали порушени, па Миленијумска кула представља једини такав споменик Мађарске царевине, који је остао на територији других држава.

А гдје је ту Сибињанин Јанко?

Деценијама су о овом мјесту испредане мистериозне приче. Једна од таквих легенди је да из подрума Миленијумске куле води тунел којим се, испод Дунава, може стићи до тврђаве на Калемегдану.

Ипак, један други мит заслужан је за име које се много чешће помиње у причама Земунаца. Наиме, пијре него Миленилумска или чак и Гардош кула, Земунци ће вам рећи да се она зове кула Сибињанин Јанка.

Сибињанин Јанко је заправо Јанош Хуњади, мађарски витез који је 1456. године побиједио Турско царство, одбранио Београд и остварио највећа побједу хришћана над Османлијама у 15. вијеку.

Само три недјеље по окончању битке, док је славље због побједе још трајало, Хуњади је умро од посљедица куге, прича каже, баш у једној од кула средњовјековне тврђаве на Гардошу.

Све ово дешавало се 440 година прије зидања Миленијумске куле са којом Сибињанин Јанко није имао никакве везе, али је његов култ у народу и даље био јак, па није прошло много пре него што су мађарску кулу Срби прозвали – кула Сибињанина Јанка…

И, тако је остало све до данашњих дана.