Јуначко срце дједе Живана Поповића из Ариља, престало је јутрос да куца у 107. години.

Дједа Живан рођен је 30. јануара 1917. године.

Он је био најстарији Ариљац и Србин. Живио је у селу Латвица, сам у својој трошној кућици.

„Ником нисам мислио зло, а држао сам се господа Бога гдје сам год био. Ја нисам заборављао господа Бога. Три мјесеца сам био у Чачку на вјежби и кад је требало да кренемо пред ратно стање, питали су ко ће да се причести. Звао сам комшију да се причестимо, није хтио. Отишао сам, тамо су стајала два војника на вратима, један с једне, други с друге стране. Да ли су писали или су нешто контролисали, заборавио сам. Причестио сам се и господ Бог ме је вратио кући“, причао је Живан за медије.

Дјед Живан је живио сам. Имао је седморо дјеце и више од 40 унучади и праунучади, али је све живот одвео на неку другу страну, преноси Курир.

„Како смо се ми мучили… Седморо дјеце, петоро од прве и двоје од друге жене. Имао сам и осмо, покћерку. Било нас је десеторо чељади у кући, а биле гладне, ратне године. Требало је то издржавати. Рачунао сам, имам нешто око 43 унучади и праунучади“, причао је.

Није могао тачно да се сјети да ли је четири или пет пута гледао смрти директно у очи.

Док се присјећао прошлог вијека, тачно је знао име и презиме сваке особе која му је помогла у животу. Говорио је, мало је таквих људи и гријех од Бога би био да им имена заборави.