Експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић указао је на то да Сарајево уопште не жели европски пут, да га се плаши и да су таквом Сарајеву исламски екстремисти са свих страна „браћа по свијести и циљевима“.

Галијашевић је истакао да у свијести већине „западњака“ историја БиХ и етно-религијских односа у њој, у најбољем случају, представља само гомилу неодређених појмова, обликованих у рату за потребе обавјештајног, војног и економског похода развијених западних земаља на Балкан, од америчке, британске, њемачке и француске штампе и њихових електронских медија.

Савремене идеолошке представе о „руској пријетњи“ и наводно активној улози српског народа у њој, навео је он, постале су за западне владе и медије згодан начин да се идентификују различите политике и групе као деструктивне, а да се екстремистички режим у Сарајеву амнестира унапријед од фундаментализма и подршке терористичким групама.

–  Тако је занемарена и специјална операција пребацивања војника Ал Нусре, Ал каиде и „Исламске државе“ из Турске према границама ЕУ која је изведена уз буку привидних оптужби и прозивки због наводне неспремности за тзв. мигрантски талас који је, прије свега, био удар на БиХ и наставак притиска на Србе и Хрвате – истакао је Галијашевић.

Према његовим ријечима, данас је та исламска метропола, то Сарајево, град већи од свих других муслиманских градова и великих центара у БиХ заједно, „град који ствара и стално емитује нељудску и безбожничку таму што се надвија над цијелом земљом и због које земљу назваше „Тамним вилајетом“.

Он напомиње да моћ, утицај и бијес станују у Сарајеву, а мржња се рађа као израз страха да би једном та моћ могла нестати или се дијелити са другима.

– Они који иду у Сарајево морају вјеровати /лидеру СДА Бакиру/ Изетбеговићу, а не својим очима, зато што његова и његовог бабе странка увијек побјеђује, чак и када он лично губи, тако да је једина слика коју заведени народ прихвата она коју пред њих ставља њихов вођа. Зато се морају заборавити брадати фанатици и замотане-закрабуљене жене које се срећу на улици, а мора се хвалити европски ислам, ког у Сарајеву више уопште нема и заклињати се у европски пут, који Сарајево уопште не жели и ког се плаши. Исламски екстремисти са свих страна су браћа по свијести и циљевима таквом Сарајеву – закључио је Галијашевић.

Многи бошњачки интелектуалац и муслиман, додао је он, пружајући отпор онима који реторички користе „џихад“ у унутармуслиманском дијалогу, улази у одмјеравање са исламистима који их „дискредитују“, настојећи да наметну тврдње да супротстављање њима заправо значи супротстављање исламу.

Пошто у својим политикама користе политички мотивисано насиље и групе организоване на вјерској основи, акције које у име исламизма и СДА изводе екстремни, брадати муслимани или муџахедини у рату, а у миру вехабије, заслужили су прецизну дефиницију – исламистички тероризам.

Зато је, оцијенио је Галијашевић, БиХ и даље више простор него држава – предмет поткусуривања и земља на странпутици.

– Сарајево, без познатих научника, књижевника и пјесника, без ичега вриједног што би артикулисало или симболизовало као духовна касаба представља јединствену оставштину османске тираније, квазиимперијалног аустроугарског идентитета, комунистичке бахатости и безбожништва, те вехабијске „авангарде“, због које сви треба да ћуте и умру ћутећи – навео је он.

Ислам који значи мир никада није заживио на овом страшном месту, штавише, последњи умрли изданак владајуће династије Алија Изетбеговић јавно је поручио да ће жртвовати мир због суверености.

– Лажни муслимани у Сарајеву су схватили поруку – сувереност у односу на Србе и Хрвате је важнија од мира, односно ислама, а сувереност у односу на стране силе никада није ни постојала. Од Високе порте, до Беча и ћесара, ендехазије /при чему је ово задње посебно битан израз субјективитета/, Хитлера и Клинтона, животном филозофијом јегуље и глисте, гмизало је Сарајево све ближе своме потпуном бесмислу и безизлазу – закључио је Галијашевић.

Према његовим ријечима, ничега у тој идеологији није било осим мржње.

– Покушај да се „љубав према свом граду“ наметне и изједначи са љубављу „према домовини“ није дао резултата – констатовао је Галијашевић.