НОВОСТИ

Сјећате ли се „ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ“: Да са њом у руци трче имали су привилегију само најбољи у свом селу |

ЦРВЕНО ЦВИЈЕЋЕ ИЗНИКЛО ИЗ ЗЕМЉЕ НАТОПЉЕНЕ КРВЉУ СРПСКИХ ЈУНАКА |

ОД СОЦИЈАЛИСТЕ ДО КОНЗЕРВАТИВЦА: Како је политички живот Николе Пашића био ПУН ОБРТА |

Шта све крије „Палата Србија“ унутар својих зидина? Изазива одушевљење свих који прођу поред ње |

ЗАШТО ЈЕ ДРАЖА УБИЈЕН БАШ 17. ЈУЛА И КОМЕ СУ У 3 ПРИМЈЕРКА ПОСЛАЛИ ФОТОГРАФИЈУ МРТВОГ МИХАИЛОВИЋА? Најбоље чувана тајна ликвидације четничког вође |

ПРОБУДИ СЕ, СРПСКА ЖЕНО: Говорила је седам језика, докторирала у Берлину и била прва чланица САНУ |

МИСТЕРИОЗНИ КРАЈ НЕСУЂЕНОГ КРАЉА СРБИЈЕ: ЖЕЛИО ЈЕ ПРИЈЕСТО, ЗАРАТИО СА БРАТОМ И ДОЖИВИО СУДБИНУ ГОРУ ОД СМРТИ |

ПОЧЕТАК КРАЈА ДУШАНОВОГ ЦАРСТВА Лош предзнак и прије Косовске битке! Удар на препад и покољ који ниједан Србин није преживио |

СРПСКА ГОРА СА НАЈВИШЕ МАНАСТИРА Чувају мошти краљева, царева, кнежева и патријарха! Један посебно значајан за све нас… |

НАКОН ЊЕГА НЕСТАЛИ НЕМАЊИЋИ Ко ће на кога, већ стриц на свога! |

Kако се славила Нова година у Србији?

08/01/2022

У давна времена, у средњовјековој Србији, Нова година је заправо означавала почетак литургијског циклуса у хришћанској религији и обиљежавала се 1. септембра по старом, тачније 14. септембра по новом календару. Све до Другог свјетског рата Нова година се у Србији славила 14. јануара, мада не тако раскошно као данас.

 

Нова година

Нова година

 

Није било јелки, лампиона, свјетиљки, само су на београдским главним раскршћима горјеле машине са катраном. Из године у годину све је више новогодишњег сјаја стизало и у Србију. Са доласком 20. вијека однос према новогодишњим ноћима лагано се мијењао. Kасније, у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године прихваћен је грегоријански календар, али се Српска православна црква и даље придржавала јулијанског, па су се равноправно славиле обје нове године.

Чак се и током Другог свјетског рата Нова година славила.

Славили су је и савезници и нацисти, и поробљени и окупатори, и партизани и четници. По ослобођењу Београда прва Нова година прослављена је сиромашно, али моћно. Чекало се у свим већим салама које су преживјеле бомбардовање. Прво су се слушале вијести, до поноћи се играло козарачко коло, а од поноћи у Дому инжењера и хотелу „Централ’’ у Земуну чак и предратни танго.

Тек након Другог свјетског рата прослава Нове године 1. јануара добија посебан значај. Од тада је почела да се слави готово из дужности према политичкој партији. Славио је народ, а славио је и маршал Тито.

Слављење Нове године 1. јануара у СФРЈ имало је и још један циљ – да замијени дотадашње обиљежавање Божића, али и да замаскира подвојености становништва различитих вероисповести и створи осјећај припадности једној заједници, наводи портал Видовдан.

У ту сврху, у вјерски и културно хетерогеној земљи било је згодно имати заједнички празник, као што је међународна Нова година. У то вријеме, Нова година коју је обиљежавала Српска православна црква слављена је тајно и тихо.

Након престанка владавине комунизма Нову годину обиљажавамо и 1. јануара по новом, и 14. јануара по старом календару, што је настављено и до данашњих дана.

 

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести