На југозападном дијелу Фрушке горе у тихој удолини уз поток Ремета, између села Шишатовац и Дивош, налази се женски манастир Петковица са Црквом Свете Петке. По неким предањима, овај манастир је подигла Јелена Штиљановић, удовица посљедњег српског деспота Стефана Штиљановића.

У њему је жељела да проведе своје посљедње дане јер је њен супруг као своју задужбину подигао оближњи манастир Шишатовац, у коме је и сахрањен. Како биљежи историја, манастир Петковица је на самом почетку постојао као метох манастира Шишатовац.

У прошлости је манастир више пута разаран, а током Другог свјетског рата је страдао иконостас, да би 50-их година отпочела обнова. Црква је у већој мјери задржала првобитни изглед. Његовој љепоти још доприносе и рустични камени бунар, озидани извор чисте пијаће воде, рибњак у долини, зелени травњаци, цвијеће и дрвеће…

У прошлости су манастир насељавали монаси, а данас је фрушкогорски манастир Петковица женски.

Први пут је обнављан за вријеме Арсенија Чарнојевића, а интересантно је да је до дана данашњег задржао првобитни излед из 16. вијека, подсјећа портал Манастири у Србији.

Не зна се ни тачна година градње манастира. Али, ако се узме у обзир званичан податак, који наводи и историја манастира да је манастир Петковица живописан 1588. године, мада не у цјелости, онда се може претпоставити да је саграђен пар година или, можда деценија раније. Тек половином 18. вијека је манастир Петковица Сремска био обновљен, а званични подаци наводе да је то било у у доба када је српски патријарх био Арсеније Чарнојевић. Посебно је занимљиво што је главна манастирка црква до дана данашњег задржала првобитан изглед.

Фреске манастира Свете Петке на Фрушкој Гори су нарочито интересантне, јер се сматра да потичу са самог краја 16. вијека, тачније да датирају из 1588. године. У првој половини 18. вијека, односно 1735. године је црква добила несвакидашњи иконостас. Њега је чинило укупно 26 икона, а како је ова Светиња знатно страдала током Другог свјетског рата, то је и овај иконостас уништен. Пуком срећом, само две од свих 26 икона су остале очуване и оне се данас налазе у Музеју Срема, који се налази у Сремској Митровици.

Нарочито су у овој причи о манастиру занимљиве двије њене реликвије.

Прва је чудотворна икона Пресвете Богородице, коју је манастиру поклонио српски манастир Хиландар, на Светој Гори. Оно по чему је ова икона специфична јесте чињеница да је на њој Богородица приказана окрвављеног образа.

Међу занимљивости спада и велики резбарени крст, који се чува у Сремској Митровици данас, а који је једини очуван након уништења манастира током Другог свјетског рата.

У њему је у 16. вијеку постојала велика преписивачка школа.

Податак који наводи историја манастира Петковица показује да је у овом манастиру током 16. и 17. вијека постојала преписивачка школа, а забиљежено је и да је у доба владавине аустроуграске војске овим подручјем, почетком 18. вијека у овом манастиру радила специјална школа у којој су се свештеници припремали за свој будући позив.