НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

Наташа Баста-Ђорђевић: И данас се сјећам мириса паљевине и пуцања

03/08/2024

Наташа Баста-Ђорђевић, избјегла из села Курјак, а данас директорка основне школе у Дебрцу, рекла је да је најљепше године провела у малом селу у срцу Лике, и да никада није вјеровала да ће живот да јој се промијени из коријена.

 

 

– Већ око шест ујутру видјела сам колону трактора који пролазе. Људи су свраћали и тражили освјежење, и једна жена ми је рекла да јутро нећемо дочекати. „Усташе су кренуле од Госпића, већ су пала српска села, пробијена је прва линија“ – присјетила се Баста-Ђорђевић.

Два или три дана смо ишли само напријед, тек послије неколико дана нас је стигао отац, рекла је она.

– Пјешке је пређено више од 100 километара, само да би нас нашао. Сјећам се и дијела колоне који су гађали на Петровачкој цести. И дан данас се сјећам мириса паљевине и пуцања. Наша агонија се наставила и до Бањалуке, још неких четири или пет дана. Путовање је трајало пуних 10 дана, до Банатској Карађорђева, једног сеоцета близу Зрењанина где смо примљени – рекла је Баста-Ђорђевић.

Истакла је да је захвална држави Србији која јој је омогућила да се образује, и да стекне знање педагога.

– Од 2001. године почела сам да радим као педагог у школи, сада сам директор те исте школе. Имам дијете које носи име по свом стрицу, њеном деди, који је дао свој живот на крају, јер је изгубио здравље. Од првог дана је био на аеродрому Батајница, гдје је преживио бомбардовање. А био је и у заточеништву на аеродрому Плесо, нисмо ни мислили да ће се вратити – рекла је она.

Додаје да се бол никада неће смањити, и да пустош у срцу ништа не може да надомјести.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести