Колико Антонио Гутерес, генерални секретар УН, има двоструке аршине у обављању те своје функције, зависно од тога о којој држави и чијим интересима се ради, најбоље доказује случај афричке државе Нигер, чланице УН, истакао је у колумни за РТРС професор уставног права Милан Благојевић.

Колумну преносимо у цијелости:

Поводом државног удара који је у тој држави извршила њена војска, свргнувши јуче с власти тамошњег предсједника Мухамеда Базума, одмах је у својству генералног секретара УН реаговао Антонио Гутерес.

Он је путем свог портпарола „оштро осудио неуставну промјену власти у Нигеру“ те је „позвао на тренутни прекид сваког дјеловања које нарушава демократске принципе у Нигеру“.

Ништа не би било спорно у цитираној изјави Гутереса, да се не ради о једној врло важној чињеници. Наиме, свако кога то интересује може се читањем Устава Републике Нигер увјерити да је тим уставом прописано да се предсједник Нигера бира на општим и слободним изборима, од стране бирача на период од пет година (члан 47. Устава Нигера), а да прије истека тог мандата одлуку о престанку те функције може донијети само Уставни суд Нигера, на приједлог најмање 2/3 чланова Парламента Нигера (члан 53. став 4. Устава Нигера).

Дакле, очигледно је да Војска Нигера нема никакве уставне надлежности да одлучује о смјени тамошњег предсједника, па је то што је она учинила државни удар који, као насиље над правом и државом, заслужује осуду од стране генералног секретара УН.

Међутим, једнако тако и Устав БиХ прописује јасно да само надлежне институције на нивоу БиХ и ентитета могу доносити законе и друге прописе, свако у оквиру својих надлежности прописаних Уставом БиХ, што значи да тај устав забрањује било коме другом да то чини у БиХ.

Другим ријечима, нема у Уставу БиХ, а ни у било којем другом анексу Дејтонског мировног уговора, ниједне, али дословно ниједне одредбе која би гласила да ОХР има право да у БиХ своју вољу намеће као закон.

Због тога је и оно што чини Кристијан Шмит, намећући своју вољу као закон у БиХ и уз то још лажно се представљајући као наводни високи представник, тешко и очигледно кршење Устава БиХ и међународног права, које је исто као и кршење Устава Нигера од стране тамошње војске.

Међутим, у случају нас упорно изостаје било каква реакција Антониа Гутереса, а камоли осуда очигледног насиља над државом и правом од стране Кристијана Шмита.

Зато такво понашање Гутереса, који има исправан став када се ради о поштовању Устава Нигера, какав став нажалост у потпуности изостаје у односу на Устав БиХ, не служи на част ни Гутересу нити УН-у.