Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић истакао је да се прелазак пословања домова здравља на трезоре јединица локалне самоуправе показао као успјешан, те да ће, између осталог, донијети више финансијског реда и дисциплине.

Ћосић је у интервјуу Срни рекао да је логично да домови здравља буду трезорски корисници својих оснивача – општина и градова, те да у вези с тим имају свој подрачун.

– Познато је да велики број локалних заједница субвенционише функционисање домова здравља. Прелазак пословања домова здравља на трезоре јединица локалне самоуправе у Српској дефинитивно ће омогућити и већу финансијску контролу, те показати да је одређена општина или град истински оснивач те здравствене институције – рекао је Ћосић.

Када је ријеч о односу према ресорним министарствима, Ћосић је навео да се у том смјеру заправо ништа не мијења, јер надлежни фонд плаћа на основу броја извршених услуга и корисника домова здравља.

– Ово је сигурно бољи модел који ће унијети више финансијског реда и дисциплине, те руководствима градова и општина омогућити већу и бољу контролу рада домова здравља. Директори домова здравља ће имати одговорност, али неће више бити остављени на милост и немилост, већ ће да имају институцију која ће о свему водити рачуна. То ће бити општина или град – рекао је Ћосић, осврћући се на опредјељење Владе Републике Српске да се преосталих 37 домова здравља од почетка наредне године укључи у трезорски систем у оквиру надлежних јединица локалне самоуправе.

ВИШЕ ИЗДВАЈАТИ ЗА НЕРАЗВИЈЕНЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Када је ријеч о будућем приједлогу буџета Републике Српске за наредну годину и ставкама које се односе на локалне заједнице, Ћосић је изразио увјерење да ће можда и до краја ове године бити постигнут договор о већим издвајањима за 34 које су дефинисане као неразвијене и изразито неразвијене.

– Врло брзо ћу са министром финансија Зором Видовић разговарати о већим издвајањима за такве локалне заједнице, и то средстава од ПДВ-а. У том смислу очекујем напредак у 2025. години, односно надам се да ће барем 10 од 34 локалне заједнице добити стабилнији буџет кроз Владина већа издвајања од ПДВ-а – навео је Ћосић.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО БРАТСКЕ ОДНОСЕ СА РУСКИМ ГРАДОВИМА

Говорећи о најави предсједника Народне скупштине Ненада Стевандића да ће локалним заједницама у Српској предложити разматрање питања проналажења партнера у Руској Федерацији, Ћосић је навео да као градоначелник Источног Сарајева већ има конкретну и сјајну сарадњу у више области са градовима у Русији, попут Краснодара и Нижњег Новгорода.

– Предњачимо на плану сарадње са руским градовима у много чему. Наша препорука је да и остале локалне заједнице Српске траже такву сарадњу и побратимске и пријатељске градове у Русији – рекао је Ћосић.

Говорећи о новим-старим иницијативама да неке општине, попут Теслића, законски постану градови, Ћосић је истакао да разумије такве жеље и тежње, али да је суштина унапређење квалитета живота грађана.

– Ако се грађани осјећају као становници града онда они морају да од њега добију све што би такав центар требао да им боље понуди. Према томе, козметичка промјена у, на примјер, виду мијењања табли општине у град ништа не значи уколико грађани заиста немају субјективни осјећај да живе у граду. Иначе, у Српској имате доста општина које имају и врхунске услуге којима су становници више него задовољни. И није им толико битно да ли живе у општини или у граду – рекао је Ћосић.

НАРЕДНЕ ГОДИНЕ МОГУЋЕ НОВО РУКОВОДСТВО САВЕЗА

Он је изразио наду да ће у марту или у априлу наредне године бити одржана изборна скупштина Савеза на којој би требало да буде бирано ново руководство те организације.

– Већ два мандата сам предсједник и морам са досадашњим и новим колегама разговарати па ћемо видјети у ком смјеру ће то све ићи –  рекао је Ћосић.