НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

Граорац: Не желимо да наши страдали буду уписане бројке већ да о њима остане живи траг

13/12/2023

Визуални архив српског страдања је пројекат који ће на дигиталан начин представити страдање српског народа којим ће бити обухваћено страдање свих Срба на подручју бивше Југославије и на тај начин ћемо моћи да видимо колико је велико страдање у протеклом периоду, рекла је за АТВ јутро предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац

 

 

„Страдање српског народа је до сада кроз многе институције и наше и ван наших граница забиљежено, али оно што је нама важно да не желимо да наши страдали буду само бројке уписане у неке историјске записе“, рекла је Граорац.

Она је рекла да је битно да о њима остане живи траг у смислу тога како и на који начин су ти људи обитавали, односно живјели на овим просторима.

„С обзиром да живимо у модерној ери, сасвим је нормално да се такве ствари које су тешке за сваког савременог нормалног човјека прилагоде времену и прилагоде нашим потомцима којима ће то све остати и због којих то све радимо“, рекла је Граорац.

Она је истакла да је због тога врло важно да се у овом времену на један овакав дигиталан начин похрани и остави за будућност страдање о свакој жртви те подсјетила да је било преко 50 хиљада страдалих Срба, бораца и цивила у протеклом периоду.

„Очекујемо да се од овог момента истина о страдању српског народа забиљежи на један другачији начин, да буде доступна свима, чак и онима који нису били, на срећу, погођени ратним дејствима. Да покушају схватити размјере страдања на простору бивше Југославије јер једино на овај начин доступности свима можемо да докажемо и покажемо колико је српски народ у протеклом периоду страдао и на какве монструозне начине су људи бивали убијани, масакрирани и за многима још трагамо и немамо још информације о њиховим судбинама“ рекла је Граорац.

Граорац истиче да је јако важно да се прича о ратним темама, не у мјери да бисмо изазивали неке негативне утиске, него да се зна колико је Срба дало живот за Српску.

„И оно што је јако битно, процесуирање радних злочина не иде жењеним током, чак напротив, Суд и Тужилаштво нису оправдали своје постојање, нису процесуирали ратне злочине за које су постојали евидентни докази, дозволили су да људи који су осуђивани на минималне казне, напусте БиХ. Ми не можемо да ћутимо и не треба да ћутимо“, рекла је Граорац.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести