Бивши предсједник Народне скупштине Драган Калинић изјавио је да је данас, 32 године од почетка рата, више него јасно да ће БиХ и даље бити немогућа држава уколико се не буде поштовала слобода и равноправност њена три конститутивна народа, као и уставно уређење засновано на изворним дејтонским принципима.

Он је у изјави Срни истакао да би 1. март, као некакав празник БиХ, требало апсолутно игнорисати и не прихватати ревизију историје која се путем њега покушава спровести.

– Парадоксално, али истинито – док год пробосанске унитаристичке снаге буду величале 1. март БиХ ће се заиста сваки пут, и то све више и више показивати као лоше мјесто за српски народ. Нека само тако наставе! – поручио је Калинић, учесник и свједок догађаја са почетка 90-их година прошлог вијека.

Зато је, каже Калинић, и сада и убудуће важна одбрана Републике Српске и њених институција.

Калинић је указао да 1. март, који се у Федерацији БиХ слави као дан независности БиХ, представља историјски фалсификат јер прикрива двије важне чињенице.

– Прва је да се овај датум везује за референдум о независности БиХ на који су позвале муслиманске и хрватске политичке странке страствено увезане у партијске заставе, а који су Срби предвођени СДС-ом са разлогом бојкотовали – подсјетио је он.

На референдуму је, каже Калинић, гласало 63,7 одсто становништва и они су у високом проценту подржали одлуку о независности и отцјепљењу БиХ од Југославије.

– Међутим, тадашњи закон је прописивао да су резултати референдума валидни тек уколико на гласање изађе више од 66 одсто становништва, а то се није десило. Политички представници Срба су оспорили коначан резултат референдума, а Скупштина га никада није верификовала – појаснио је он.

Према његовим ријечима, одлука о независности је била ништавна са тадашњег законског становишта.

– То сви знају, али се праве луди, укључујући и /Роберта/ Бадинтера, некадашњег међународног извршитеља распада Југославије – истакао је Калинић, посланик првог сазива Народне скупштине.

Друга важна чињеница којом се фалсификује историја, указао је Калинић, односи се на тврдњу да су тобожњи грађани БиХ изгласали њену независност.

Он је појаснио је да се заправо радило о томе да су у тадашњој БиХ /називаној „Југославија у малом“/ два народа предвођени својим националним елитама и на наговор западних моћника, противника опстанка поститовске Југославије гласали супротно вољи СРба.

– А српски народ у БиХ се још крајем 1991. године на плебисциту масовно изјаснио за останак, макар и у крњој Југославији. Срби у БиХ су тако у име такозване грађанске, а данас се види заправо босанске унитарне опције, на силу одвојени од своје националне матице – напоменуо је Калинић.

Он је конставовао да се се консеквенце таквог политичког расплета, нажалост, послије видјеле кроз трагични ратни сукоб у БиХ и хиљаде изгубљених живота.

У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ. Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба.

Овај трагични датум у Републици Српској се не празнује, већ 21. новембар – дан када је у америчкој ваздухополовној бази Рајт Петерсон код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ који је обиљежио крај грађанског рата у БиХ.