Усташки терор над Србима у Глини и глинском котару у прољеће и љето 1941. био је праћен масовним злочинима, присилним исељавањем и покатоличавањем, а потом и рушењем глинске православне цркве, која је претходно постала стратиштем невиних људи.

Најраспострањеније мишљење у српском народу је да се десио само један покољ у глинској православној цркви, а у ствари су била два, први увече између 29. и 30. јула, а други увече између 4. и 5. августа.

За вријеме првог покоља у српској православној Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини страдала су 174 Србина и њихова имена су утврђена. Једини преживјели Србин из првог покоља је Никица Самарџија.

У другом покољу страдало је 1.038 Срба и њихова имена су такође утврђена, а једини је преживио Љубо Једнак.

Глина и њена околина спадају међу највећа губилишта Срба у Југославији у Другом свјетском рату. Утврђено је седам локација са најмање 14 колективних гробница са посмртним остацима Срба.

Усташе су у граду и глинском котару само од јуна до почетка августа 1941. године убиле више од 5.000 људи, претежно Срба, а око 8.000 до краја те године, јавила је Срна, пренио РТРС.

На губилиштима Глине убијани су Срби са Баније и Кордуна (многи из срезова Глина и Вргинмост), који су хватани приликом масовних потјера или њихових појединачних долазака у Глину, затим Срби из Срема, Славоније и БиХ, као и Јевреји, који су довођени на суђење у Покретни пријеки суд.

Српска православна црква Пресвете Богородице у Глини је подигнута 1846. године. Недуго након што је у њој 1941. почињен покољ, усташе су цркву срушиле.

На мјесту порушене цркве су југословенске власти поводом десетогодишњице покоља, 27. јуна 1951. подигле заједничку спомен-костурницу за све жртве.
Одлуком Скупштине општине Глина од 27. априла 1964. године 13. мај је проглашен Даном сјећања на жртве фашистичког терора. Народ Баније је 4. јула 1969. сопственим прилозима подигао Спомен-дом жртвама фашизма у Глини.