Само годину дана послије величанствене побједе у бици код Билеће, војвода Влатко Вуковић Косача је послат од стране тадашњег српског краља Твртка И Котроманића, да предводи његове чете у Косовском боју – 1389. године.

Влатко је са собом понио и један топ који је добио од свог сусједа, дубровачког кнеза, пошто је био у добрим односима са тадашњом Дубровачком републиком.

Тај топ, испоставиће се накнадно, чиниће једино српско артиљеријско оружје у Косовском боју, о чему пише Ђурђица Петровић у својој књизи “Дубровачко оружје у XИВ вијеку”.

Турски историчар Мула Мехмед Нешри о Косовском боју записао је, између осталог, сљедећу реченицу: „Ватрене експлозије попут грома, хука земље, ехо у ваздуху и подизање тамног дима“, наводи портал требињеливе.

У Војном музеју у Београду у дијелу поставке о Косовском боју постоје карте и скице битке. На картама су приказани и топови који су коришћени током битке.
Сматра се да су тада коришћене такозване „бомбарде“. Били су то само плашљивци који су својим експлозијама плашиле противника, као велике дјечије прангије.

Први топови су коришћени у Шпанији већ 1288. године, када су Арапи унијели велики страх шпанској војсци само пуцањем из „топова“.

По званичној историји, сматра се да су прави топови први пут на тлу Европе коришћени у бици на Мохачу – 1526. године, при нападу Турака на Мађарску, тадашњу краљевину Угарску. Све у свему, да ли су прави топови заиста коришћени у Косовском боју или не, на историчарима је да о томе расправе. Чињеница је да је Влатко Вуковић из Херцеговине у Косовски бој понио топ добијен од Дубровчана.