НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

У Приједору Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у погрому „Олуја“

31/07/2023

У Приједору ће 4. августа бити обиљежен Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому „Олуја“ 1995. године када су хрватске снаге протјерале више од 220.000 Срба из Републике Српске Крајине, док се у евиденцији налазе имена 1.869 погинулих и несталих, од којих 1.220 цивила.

 

 

Срни је у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске речено да су организатори обиљежавања одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.

Централна церемонија обиљежавања заказана је за 19 часова на Тргу мајора Зорана Карлице уз директан телевизијски пренос.

Раније је најављено да ће обиљежавању присуствовати високи званичници Српске и Србије.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је раније да је од великог значаја што Српска и Србија заједно обиљежавају 28 година од Погрома „Олуја“ јер је српски народ протјеран са вјековних огњишта у бившој Републици Српској Крајини, додајући да жртве не смију бити заборављене.

Погром је почео 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко Републике Српске кренуле ка Србији.

Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ протјерано је више од 220.000 Срба из њихових домова, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести