НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

Усвојити закон о употреби српског језика

01/09/2021

Академик Слободан Реметић изјавио је данас да је логично и врло значајно да у Републици Српској и Србији буде усвојен јединствен закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма, будући да је ријеч о истом народу, са истим језиком и писмом као основним идентитетским обиљежјима.

 

Слободан Реметић

Академик Слободан Реметић

 

„На потребу доношења оваквог закона, којим се регулише српска језичка ситуација у Српској и Србији, одавно указује Одбор за стандрадизацију српског језика, али и културна јавност. Непостојање закона о српском језику и ћирилици, посебно у новонасталим околностима, један је од основних узрока за урушавање његовог статуса у свим сферама употребе“, рекао је Реметић новинарима у Бањалуци.

Он је истакао да се усвајањем наведеног законског рјешења ни на који начин не угрожава статус језика и писма друга два конститутивна народа у Републици Српској.

„Усвајањем закона, Срби се неће одрећи српске баштине која је стварана латиничним писмом. Напротив, циљ мора бити да држава и позване научне и културне институције трајно воде бригу и о том за Србе значајном дјелу писане баштине“, додао је Реметић, који је члан Одбора за стандардизацију српског језика.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести