28/12/2022
У апелу се истиче да су истраживачи, историчари, професори и јавни радници из Републике Српске и Србије свједоци све чешћег и очигледнијег рада на кривотворењу историјских чињеница о средњовјековној прошлости Срба на територији данашње Републике Српске и БиХ.
Иако историјски извори спомињу Србе као народ који насељава ова подручја још од прве половине 7. вијека, док о српском вјековном континуитету говоре бројни историјски споменици, као што су Повеља Кулина бана, повеље других средњовјековних владара Босне, Мирослављево јеванђеље и други, уз разноврсне археолошке локалитете, покушај својеврсног историјско-идентитетског инжењеринга који је започеа аустроугарска држава системским организованим кривотворењем историјских чињеница током окупације ових области, јавља се и данас у различитим, још перфиднијим, формама.
Један од очигледних примјера промовисања такозване босанске нације и производње непостојећих историјских континуитета који сежу дубоко у прошлост, јесте недавни случај у вези са Чајничким четворојеванђељем, које су поједини кругови из Федерације БиХ прогласили списом „босанске провенијенције“, чиме се негира његов православни и српски карактер.
Да иронија буде већа, под маском бриге за културно-историјско насљеђе Српска православна црква оптужена је за његово угрожавање, јер је ушла у процес његове рестаурације и конзервације тамо гдје постоје најоптималнији услови за то – у Београду.
Кроз цијели 20. вијек, наводи се, било је покушаја извртања чињеница о надгробним споменицима наших предака, популарно названих стећцима, попут оних српске властелинске породице Храбрена Милорадовића на некрополи Радимља у Стоцу поред којих је на истом комплексу подигнут споменик блајбуршким жртвама.
Њима се настојао приписати такозвани богумилски карактер, на шта се супротно историјским изворима и доказима надовезују наративи о „босанчици“.
Током Одбрамбено-отаџбинског рата један од старих симбола хришћанске традиције крин или љиљан, обиљежје српске династије Котроманића, коришћен је за ознаке и заставу муслиманских снага у БиХ, у чијим редовима су се борили исламски фанатици из иностранства – муџахедини.
У исто вријеме Републици Српској се настоји забранити обиљежавање 9. јануара и крсне славе Светог Стефана, чије прослављање има дубоке средњовјековне традиције на овим просторима, упозоравају потписници овог апела.
Да апсурд буде већи, поједини представници власти и интелектуалне елите у Федерацији БиХ славе турске освајаче Босне, који су донијели ислам у ове области, као доминантну црту савременог бошњачког идентитета, и истовремено подижу споменике Твртку Котроманићу, који се називао краљем Срба, уз образложење да се ради о најзначајнијем средњовјековном „босанском“ владару.
Све то дешава се док у Републици Српској не постоји ниједан споменик владарима српске династије Котроманића, као ни неком од чланова великашких родова, попут Косача, Санковића, Павловића и других.
За то вријеме јавност на српском националном простору суочава се са деградацијом историјске науке сталним дјеловањем лаика новоромантичара, који промовишу банализацију и профанисање историјских процеса и традиција сводећи их на ријалити ниво.
У локалним заједницама појављује се низ различитих носилаца пројеката издашно финансираних углавном из Сарајева или појединих међународних организација, који у смишљеном раду са младима и активистима настављају промоцију фалсификаторских наратива о средњем вијеку, иза чега се крију циљеви о „грађанској БиХ“, без ентитета и конститутивних народа, сводећи то вербално на „појам заједничке прошлости која нас повезује“, мултиперспективност, критичко сагледавање и суочавање са прошлошћу и слично.
Забрињавајуће је то да су историчари, приликом указивања на наведене појаве, у претходном периоду, наишли на изненађујуће опструкције у медијима, као и у локалним центрима културе и сличним институцијама, које се могу повезати са страним утицајем и финансијским средствима.
Апелује се да се српски средњи вијек, који недвосмислено обухвата и средњовјековну Босну, као и истраживачки пројекти у вези са њим, озбиљно уврсти у финансирање, подстицање и промовисање, али и да се поведе озбиљна идентитетска и политика памћења у вези са наведеним.
На представнике Републике Српске у заједничким институцијама, органима и специјализованим комисијама на нивоу БиХ апелује се, да веома пажљиво процјењују појединачне иницијативе везане за средњовјековно насљеђе и да на сваку злоупотребу благовремено и адекватно реагују, те да о покушајима манипулација обавијесте стручну и ширу јавност.
Апелује се на чланове академске и стручне заједнице и националне раднике да се крене са значајнијим дјеловањем на овим пољима, и да се у јавном простору реаговањем и другим облицима активности онемогућавају покушаји фалсификовања и „производње“ различитих манипулација у вези са средњовјековном прошлошћу.
По овом питању треба да се заузме проактиван, а не искључиво реакциони став, да се не реагује само када манипулације постану очигледне у јавности.
Потписници апелују на ширу друштвену заједницу да се разумије и промовише значај нашег свеукупног културно-историјског насљеђа у различитим крајевима српског националног бића.
Апелује се на органе локалне самоуправе да се на том нивоу у сарадњи са стручним институцијама и академском зајдницом, као и Српском православном црквом, поведе рачуна о могућностима именовања улица, тргова и подизања споменика нашим средњовјековним владарима из династије Котроманића и других српских династија и локалних властеоских породица.
Група историчара из академске заједнице и стручних институција из Републике Српске и Србије апелује да се веома пажљиво и у сарадњи са струком критички провјере разноврсни локални пројекти носилаца попут Фондације Мак Диздар из Стоца, пројекта У камену уклесано, УГ Русаг из Приједора, Босански културни центар, које углавном финансирају иностране организације.
Историчари су мишљења да зарад ситне тренутне финансијске или медијске користи не треба учествовати у промоцији и подршци ових и сличних групација са скривеним политичким, те фалсификаторским и намјерама идентитетског инжењеринга.
Апел су до сада потписала 43 истраживача, историчара, професора и јавна радника из Републике Српске и Србије.
20/03/2026
14/03/2026
09/03/2026
