Иако слијеп од великих богиња, овај умјетник је био велики херој српског народа.

Ово је прича о човјеку који је могао без куцања да уђе код Његоша и Карађорђа. У елегантном одјелу, увијек чист и дотјеран, примао је милостињу гудећи у гусле и пјевајући јуначке пјесме. Звао се Ђуро Милутиновић.

Прије нешто више од 200 година у Васојевићима је рођен дјечак који је још као мали, од компликација са великим богињама, остао слијеп на оба ока. Почео је да свира гусле, пјева и смишља песме за шта се испоставило да је врло вјешт и талентован. Упијао је јуначке пјесме слушајући старије умјетнике.

Живио је од милостиње коју је добијао током тумарања по Херцеговини и Црној Гори, а свирајући у гусле по тамошњим селима. Због свог талента, интелекта и осталих добрих особина, познавао га је и црногорски владика Петар други Петровић Његош, подсећа Српска научна ТВ.

Када је Карађорђе 1804. године подигао народ против Турака, Његош позва јунака ове приче и додјели му важан задатак. Направили су у гуслама специјални скривени дио у који је Његош ставио писмо за Карађорђа.

Гуслар је имао задатак да се пробије до Београда и преда Вожду ту скривену поруку.

На пут је кренуо са сестрићем. Успут је наилазио на Турке, Србе и свима је свирао пјесме које су им годиле. Од њих је добијао част и тако данима док се није појавио пред Карађорђа са писмом.

Одушевљен потезом Његоша и храброшћу овог писмоноше, Карађорђе угости пристиглог госта као најрођенијег и одмах написа одговор црногорском владики, а који је гуслар на исти начин однио.

Небројано пута је тако писмоноша преносио важне поруке између два двора.

Са Србима се и овај умјетник повукао у Русију 1814, па је чак на Карађорђев приједлог од руског Цара добио помоћ од 600 рубаља годишње.