НОВОСТИ

ЗА КОСОВО ОД ХЕРЦЕГОВАЦА – ТОП! Једино српско артиљеријско оружје у Косовском боју |

ЗАБРАЊЕНИМ БОМБАМА НАТО УСМРТИО ТРУДНИЦУ Највише бомбардован град у Србији, дао 26 жртава, у склоништима провели 45 дана |

УНИШТЕНО ГОТОВО 100 СРПСКИХ СЕЛА Најмлађа цивилна жртва на подручју Трнова имала 18 мјесеци, најстарија 96 година |

У ЈЕДНОМ ОД НАЈВЕЋИХ ГУБИЛАШТА ПРЕЖИВИО САМО ЈЕДАН СРБИН За два дана покоља убијено око 2.000 људи, а за пола године њих око 8.000 |

КАД УДАРИ БРАТ НА БРАТА Средњи син кнеза Лазара ког су Срби заборавили! Избрисан из памћења и историје |

КОМУНИСТИ УБИЈАЛИ И ОТИМАЛИ СВЕ ШТО ВРИЈЕДИ: Ево како су прошли највећи произвођачи ракије у Србији! |

ПРИМЈЕР КАДА СУ НАМ РУСИ СТВАРНО ПОМОГЛИ: Тимочка Крајина брзином муње ослобођена од Турака |

Нећете вјеровати колико је римских императора родом из Сремске Митровице! |

ЗА ЧЕТИРИ МЈЕСЕЦА партизани су стрељали око 60.000 грађана Србије, ПОЛОВИНУ БЕЗ ИКАКВОГ СУДА |

ТУЖНА ПРИЧА О СРПСКИМ ИЗБЈЕГЛИЦАМА: Велике силе нису дозволиле да се СРБИ доселе у СРБИЈУ! |

НЕПОЗНАТО О ПОВЛАЧЕЊУ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ: ЈЕДИНО ЈЕ ВОЈВОДА МИШИЋ БИО ПРОТИВ!

18/06/2023

 „Нико није усрећио бјежећи из своје отаџбине, па нећемо ни ми!”

 

 

Те 1915. године Врховна команда српске војске у Првом свјетском рату донијела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније. Оно што је данас мање познато јесте чињеница да одлука није била једногласна јер – против ње гласао је само војвода Живојин Мишић!

Војвода Живојин Мишић је казивао да се “нико није усрећио бјежеци из своје отаџбине, па нећемо ни ми!”

Мислећи да је са Србијом готово Нијемци су већ враћали велики број својих војника на Источни фронт. Војвода Мишић је у томе видио шансу. На савјетовању Врховне команде у Пећи он је тражио да трупе остану ту, на Косову, и директно се сукобе са Аустроугарима, Бугарима и мањим бројем Нијемаца, наводи Историјски забавник.

Као другу опцију, Мишић је предлагао и прелазак на герилски начин ратовања и напуштање досадашњег распореда трупа.

Уз Мишића је на почетку стао и војвода Степа Степановић, али је до коначне одлуке 25. новембра промијенио мишљење. Остали су били против оваквог рјешења. Војвода Путник држао се становишта да је непријатељ много јачи и да ће страдати војска, а да је капитулација свакако најгоре рјешење.

И тако је одлука о повлачењу ипак донијета. За срећу, војска је са собом понијела двије српске светиње – мошти првог српског краља Стефана Првовенчаног и најстарију ћириличну књигу „Мирослављево јеванђеље“.

Убрзо је у импровизаној носиљци ношен и тешко болесни војвода Радомир Путник. Прва колона у којој су били краљ, влада и дипломатски кор, кренула је 26. новембра 1915. из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу. Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бјежао је и народ.

Пут је водио преко неприступачних предјела Албаније, а зима и хладноћа су се побринуле да се повлачење претвори у голготу у којој је страдао незапамћен и никада коначно утврђен број људи. Цифра коју узима највећи број историчара говори о око 240.000 мртвих, како војника, тако и цивила.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести