Коста Абрашевић, рођен је на данашњи дан 1879. године у Охриду у Македонији. Као припадник српске социјалдемократије и поезију је схватао као средство за постизање социјалдемократских циљева.

Његови умјетнички недорађени стихови, што у првом реду ваља приписати чињеници да је стварао изузетно млад (умро је у 19. години), прожети су љубављу према радницима.

Име “Абрашевић” данас носе многа културно-умјетничка друштва у Србији.

Најпознатије пјесме Косте Абрашевића су: “Звижди, ветре”, “Свет је нама отаџбина”, “Братство”, “Црвена”…

За њега је поезија била нешто веће и озбиљније од игре ријечи. Пјевао ју је са топлином, чак и када је у осамнаестој години, бећ осјећао дах смрти, што је и забиљежио стиховима:

„Смртни је часак дош’о, гробу се ладном спремам,

Клеца ми трошно тело, животне снаге немам.

Ал’ ја се не бојим смрти, живот је горак био,

Животне сласти нисам ни једне капи пио.

Смрт није страшна, кад ми срце и душа веле,

Да ћу живети вечно код оних што спас желе

целоме људском роду.

Није ми живота жао, јер моје песме снаже

патнике целога света што себи спасење траже

у борби за слободу!“

Извор: СРНА